FAŠISTIČKI PROPIS MINISTARSTVA

Влада Републике Србије наставља са отвореним нападима на сиромшне студенте! У циљу спровођења политике уништавање високошколског образовања у Србији, Министраство просвете, науке и технолошког развоја повукло је најсрамнији потез у модерној историји Србије. Пропис који је раван фашистичком режиму, нацистичке Немачке и Италије. Ударила је на студенте из осетљивих друштвених група, тј. студенте са инвалидитетом! Влада Републике Србије је у циљу спровођења мера штедње одлучила да штеди новац на онима којима је тај новац неопходан. Од планираних 100 студентских стипендија намењеним студентима са инвалидитетом, Министарство ће исплатити само 6 стипендија!

Студенти са инвалидитетом суочавају се са разним проблемима током школовања. Проблеми су углавном финансијске природе. С обзиром да већина студената долази из породица са скромнијим примањима, стипендије представљају значајну помоћ у њиховом издржавању, тим новцем плаћају станарину и исхрану, да не помињемо новац који морају да дају на име здравствених трошкова, а које здравствено осигурање не покрива. Нико и не мисли кроз шта све пролазе родитељи тих студената и са каквим се проблемима суочавају од њиховог рођења. Овакав потез представља пљување у лице тим људима који порезом плаћају министре и посланике. Овом потезом Влада Републике Србије је јасно ставила до знања да за студенте са инвалидитетом нема места на факултетима у Србији, и тако индиректно осталим особама са инвалидитетом да ни за њих нема места у новој ‘’Европској Србији’’ Влада нам ставља до знања да ће сиромашни морати да изнесу терет кризе, док су још једном платили свој повлашћени положај финансирањем владајућих странака.

Систем у коме се дешавају овакве ствари није систем који је усмерен на добробит свих, већ на добробит појединаца. То је систем коме је време да буде замењен бољим и хуманијим друштвом. Студентски фронт се најоштрије противи овом потезу Министарства. Нећемо дозволити нове нападе на студентски стандард. Нећемо дозволити фашистичке прописе на нашим факултетима. Штедите на богатима, а не на особама са посебним потребама! Позивамо све прогресивне студенте да дигну свој глас против "Болоње" и против ускраћивања помоћи нашим здравствено угроженим колегама. Овог пута отишли су предалеко и неће се зауставити уколико их ми не зауставимо.

НЕ БОЛОЊА, ВЕЋ ХАВАНА! ОБРАЗОВАЊЕ И ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА СВИМА!

ЗА ЈАВНО ФИНАНСИРАНО, БЕСПЛАТНО ОБРАЗОВАЊЕ!

SKANDALOZAN NASTUP MINISTRA RADULOVIĆA

Na Pravnom fakultetu u Beogradu, 26. decembra, održana je tribina o predlogu novog Zakona o radu na kojoj je govorio, između ostalih, ministar privrede Saša Radulović. Tribinu je organizovala nevladina organizacija Libertarijanski klub (LIBEK), od ranije poznata kao glasnogovorna organizacija koja praktično-logistički zastupa interese kapitala u Srbiji, a finansira se od strane zapadnih fondacija koje promovišu neoliberalne koncepte u politici, ekonomiji, privredi...

Tribina je bila svojevrstan fijasko na kom su ministar i organizatori doživeli veliko poniženje. Njih su uz skandiranje „zakon neće proći“ i zvižduke dočekali gnevni studenti, radnici i sindikalci među kojma je bilo i u prvim redovima članova Studentskog fronta.

Međutim, tribina je predstavljala još veći fijasko ako se zna da je ona bila pokušaj zamene za javnu raspravu s zaposlenima, nezaposlenima, studentima, penzionerima i svim drugim najširim društvenim slojevima koje redom dotiče sadržaj novog zakona. Javnu raspravu ministar i njegovo ministarstvo mangupski izbegavaju pokušavajući da prikriju kranje antiradnički i antisocijalni karakter novog zakona. U službi ministarstva, t.j. buržoaske vlasti i države, našli su se, nimalo paradoksalno neoliberali. Tradicionalno neoliberali idejno zastupaju reakcionarne pozicije o tzv. deregulaciji, ili što manjem mešanju, odnosno potpunom nemešanju države u pljačku i tlačenje koju sprovode kapitalisti/gazde/mafijaši/tajkuni nad radnicima, društvenom i državnom imovinom, prirodnim resursima i drugim javnim resursima, dobrima i potencijalima. Da bi se deregulacija u punom smislu izvršila, neophodano je mešanje države, njenih institucija i organa, i to na vrlo nedemokratičan način, uglavnom tako što se sprovede brutalna represija nad radnim narodom i svima koji ne pristaju na neizvesnost i prepuštenost divljanju kapitala. Možda najilustrativniji u prethodnom veku za ovakvu konstatciju i viđenje stvari je primer Čilea, u kom je Pinoče zaveo brutalnu vojnu huntu tokom koje je, procenjuje se, preko 130.000 bilo uhapšeno, više hiljada pobijeno, a preko 30.000 mučeno i zlostavljano. To je bila traumatična cena koju je narod Čilea platio za sprovođenje neoliberalnih eksperimenata tzv. Čikaške škole koju su nesebično finansijski i logistički podržali SAD i CIA. U odbrani interesa kapitala, dakle glavnom zadatku neoliberala, sve vlade koje su na delu realizovale neoliberalne koncepte ostavljale su za sobom pustoš i socijalni haos, i to je ono što danas želi da u Srbiji do kraja realizuje i američki đak ministar Radulović. Neoliberalne koncepcije su posebno agresivne u okolnostima krize kapitalizma, u kojoj se sukob rada i kapitala dodatno intenzifikuje. Predlog novog Zakona o radu je zaista napisan po neoliberalnim merilima, ili barem predstvlja dobar iskorak ka njima kako je i jedan od učesnika tribine posebno naglasio kao veliku „vrednost“ zakona. Jasno je da se u sukobu rada i kapitala novi Zakon o radu jasno opredelio za kapital, i ne može se drugačije tumačiti nego kao još jedna strategija kapitala u okolnostima krize koju je sam kapitalistički sistem porodio. Nema boljeg i lošijeg kapitalizma, ali neoliberalni modeli kojima se rukovodi sadašnji ministar i politika vlade prema pitanju zakona i uslova rada u Srbiji su u najmanju ruku skandalozni.

U svom kratkom izlaganju (inače je čitava tribina trajala nešto kraće od sat i povremena) ministar Radulović je uspeo za iznese more demagogija kojima je pokušao da brani predlog zakona za koji je uporno ponavljao da njegovo ministarstvo nije resorno, te i da ga navodno nisu napisali MMF, Američka privredna komora i druge strane imperijalističke organizacije. Između ostalih demagogija Radulović je ponavljao to da socijalna politika i privreda moraju biti razdvojeni, te da socijalna davanja (ministar je uzeo primer fondova za trudničko-porodiljsko bolovanje) treba ukinuti kako bi se od tog novca mogli formirati fondovi za socijalnu pomoć iz kojih bi porodica s pet nezaposlenih članova primala mesečno neverovatnih 30.000 dinara. Kako bi otklonili mogućnost daljih ispada ministra i žestokog radničko-studentskog negodovanja, organizatori, tačnije moderator iz redova LIBEK-a, se potrudio da tokom diskusije pojedini koji su se prijavili za reč nju i ne dobiju, već je favorizovao gotovo isključivo neoliberale. Negodovanja nisu prestajala i organizatorima nije preostalo ništa već da tribinu okončaju.

Ovakav cirkus odraz je odnosa koji odgovorni imaju prema važnoj temi koju metodično neoliberalno/nedemokratski žele da zataškaju i predlog zakona sprovedu u delo.

Mi im poručujemo da je dosta cirkusa, da zakon neće proći, a da gospodina Radulovića treba momentalno smeniti.

Sekretarijat Studentog fronta,

Beograd,

26.12.2013

STUDENTSKI CENTAR PLJAČKA AKADEMCE

Studentski front (SF) najoštrije osuđuje skandaloznu odluku Studentskog centra da pojača kontrolu u studentskim menzama kako bi na taj način sprečio veliki broj siromašnih studenata da se hrani. Pored te bestidne i drske odluke, Studentski centar je pokrenuo i kampanju oduzimanja kartica za ishranu. Zapravo, o čemu se ovde radi?

Veliki broj studenta je prinuđen da se hrani skromnom hranom u studentskim menzama, koja se iz godine u godinu, iz meseca u mesec pogoršava. Studenti su prinuđeni da se hrane u menzama, jer potiču iz siromašnih porodica. Kako je odnos cene ishrane između budžetskih i samofinasirajućih studenata skoro 1 : 4, veliki broj samofinasirajućih studenata pozajmljuje karticu od budžetskih kako bi se na taj način prehranio.

Studentskom centru takva situacija ne odgovara, jer je njenom rukovodstvu u interesu da se što više studenata prebaci na “ekonomsku” cenu koju plaćaju samofinasirajući studenti kako bi se i ta institucija okoristila u pljačkanju studenata. Stoga je uprava Studentskog centra uvela bahatu kontrolu na samom ulazu i počela da otima kartice studentima, sa obrazloženjem da ta institucija navodno ne može da dozvoli da se samofinasirajući studenti hrane na račun budžetskih jer para za to nema. Taj njihov argument je obična laž, jer su budžetske kartice subvencionisane od strane države. Drugi bezobrazluk Studentskog centra je odluka da poveća cene usluga u menzama za 30 odsto, a taj bezobrazluk je još veći kada se u obzir uzme činjenica da je Vlada ove godine povećala subvencije za 30 odsto.

Dakle, Studentski centar u uslovima ekonomske krize za koju studenti, deca iz radničkih porodica nisu kriva diže cene usluga u menzama i pored povećanih subvencija i vrši teror nad siromašnim studentima koji u uslovima kapitalističke krize i povećanja cena u menzama moraju da se dovijaju kako bi se prehranili. Umesto da im pomogne Studentski centar putem kontrolora vrši represiju nad njima. Revoltirani studenti su odlučili da krenu u rešenje problema. Članovi Studentskog fronta su od prvog dana uzeli učešće u borbi i među onim studentskim aktivistima su koji su inicirali rešenja kako bi se prevazišao problem u kome se nalaze siromašne kolege. Progresivni studenti su izašli sa četiri konkretna predloga pred rukovodstvo Studentskog centra, a oni su sledeći:

1. Da se ukine kontrola i vrate oduzete kartice studentima

2. Da budžetski studenti imaju pravo da ustupe karticu samofinasirajućim studentima

3. Da se povuče odluka o povećanju cena u menzama

4. Poboljšanje kvaliteta ishrane.

Progresivni studenti su dali rok do petka 6. decembra da se problem reši, odnosno da se njihovi zahtevi usliše. Ako do toga ne dođe, borba za prava siromašnih studenata za pristojnu ishranu će se radikalizovati.

Studentski front Beograd, 4.decembar 2013. godine