PROTEST PROTIV CIONISTIČKE UPRAVE FILOZOFSKOG FAKULTETA

Studentski front je 28. 11. 2012. godine organizovao protest na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu povodom skandalozne i iznenađujuće odluke uprave ove ustanove, koja je zabranila održavanje tribine ,,Palestina juče, danas, sutra”. Ispred uprave Filozofskog fakulteta se okopilo vise od stotine stuedanata, koji su protest započeli sa lepljenjem plakata ,,UPRAVA FILOZOFSKOG AGENTURA CIONIZMA”, nakon čega se okupljenoj masi obratio aktivista Studentskog fronta drug Đenić Aleksandar. On je u svom govoru istakao da je uprava Filozofskog fakulteta ovom zabranom otvoreno stala na stranu cionista, okupatora , ubica, zločinaca… kao i to, da je, kako studentima, zaposlenima, naučnim radnicima na ovom fakultetu, tako i široj javnosti u Srbiji sprečeno da čuje istinu o tragediji palestinskog naroda. Podsećanja radi, na tribini je trebalo da govori o problemima u ovoj državi palestinski ambasador Mohamed K. M Nabahan. U daljem izlaganju, drug Đenić je istako činjenicu, da argument o zabrani tribine od strane dekanata zbog  ,,složene političke situacije” je krajnje licemeran i govori o politici dvostrukih aršina pomenute uprave, jer tribine koje su se ticale izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, Evroatlanskim integracijama, u kojima su učestovali predstavnici brojnih amabasada su proticale neometano, dok tribina koja se ticala istine i antiimperijalističke borbe je na brutalan način zabranjena. Na kraju govora je istaknuto da Studentski front vodi beskompromisnu borbu za besplatno i svima dostupno obrazovanje, borbu solidarnosti i internacionalističkog prijateljstva među studentima, da i pored svih poteškoća, sabotaža koje buržoaski režim sprovodi prema organizovanju tribine sa palestinskom ambasadom ona će biti organizovana, kao i to, da će Palestinska ambasada uložiti protesnu notu Srbiji. Na kraju protesta učesnici  su okrenuti prema upravi Filozofskog fakulteta uzvikivali parole ,,cionisti-ubice-napolje iz Srbije” i ,,bando cionistička”.

Studentski front,
28. novembar

UPRAVA FILOZOFSKOG AGENTURA CIONIZMA

Drage koleginice i kolege, drugarice i drugovi,
danas, 27. novembra, uprava na čelu sa dekanom Filozofskog fakulteta u Beogradu donela je odluku da zabrani tribinu „Palestina juče-danas-sutra...“ koja je trebalo da se održi 28. novembra u amfiteatru Filozofskog s početkom u 20 časova u organizaciji Studentskog fronta (SF) uz učešće Palestinskog ambasadora Mohameda K.M. Nabahana. Ova tribina je bila zamišljena kao prilika da se studenti Filozofskog fakulteta, kao i domaća javnost uopšte, upoznaju s uslovima u kojima žive i studiraju njihove palestinske kolege pod cionističkom okupacijom i agresijom posebno intenziviranom tokom skorašnjih događanja u oblasti Gaze. Kako je saopšteno našim aktivistima, a studetnima Filozofskog fakulteta, uprava njihvog fakulteta im je prenela da ne odobrava, tj zabranjuje održavanje takve tribine usled „tehničkih razloga“, neprecizirajući o kakvim se tehničkim razlozima radi (iako su studenti i aktivisti SF insistirali da im to bude saopšteno) kao i zbog „delikatne političke situacije“. Po pitanju tehničkih razloga pouzdano je utvrđeno da u tom periodu (20 časova) nisu najavljena nikakva predavanja niti postoje bilo kakve druge tehničke prepreke da se u amfitetaru održi najavljena tribina, a po pitanju delikatne političke situacije napominjemo da je delikatnih političkih tema, poput evroatlanskih integracija, nedavne tribine o predsedničkim izborima u SAD, strategije razvoja civilnog sektora i tome slično, a uz često učešće ambasadora raznih zemalja na Filozofskom bilo i do sada.
Razlog zabrane održavanja tribine ne treba tražiti u delikatnoj političkoj situaciji, već u nedostaku političke volje od strane onih koji gospodare fakultetom na isti načina kao i gazde, šefovi i njihove birokratske zakrpe u preduzećima. Pored toga što ova zabrana predstavlja eklatantan primer kršenja univerzitetske studentske autonomije, mi ovom prilikom želimo da izrazimo posebno žaljenje svim studentima, čistačicama, ostalom osoblju, naučnim radnicima i saradnicima zaposlenim i angažovanim na različite načine na Filozofskom fakultetu koji odlukom onih koji vladaju ovom institucijom takođe neće biti u prilici da posete ovo značajno predavanje. Čin zabrane tribine od strane buržoaske, samim time proimperijalističke fakultetske uprave, ne predstavlja potpuno iznenađenje i ne izaziva u nama nevericu. Svesni smo da su pod delikatnom političkom situacijom oni podrazumevali situaciju nevezanu za razvoj dešavanja u oblasti Gaze, već za delikatne okolnosti u kojima bi se sami oni našli kada bi se održala tribina na kojoj bi se iznela objektivna i istinita činjenična situacija vezana za genocidnu imperijalističku politiku prema narodu Palestine.
Na ideju da organizujemo tribinu sa ovakvom tematikom došli smo vođeni osnovnim načelima postojanja i rada našeg fronta, a to je borba za besplatno obrazovanje. Smatramo da ta borba ne sme predstavljati izolovan front borbe za socijalne zahteve, tj da je nemoguće izboriti se za besplatno obrazovanje bez savezništva sa ostalim ugroženim socijalnim elementima i njihovom borbom. Pitanje teškog položaja najširih socijalnih slojeva naše zemlje, pa otud dakle i studenata, neshvatljivo je bez sagledavanja globalnih društveno-ekonomskih odnosa i razvoja. Zato pitanje Palestine, koje je jedno od najesencijalnijih kada se promatra divljači i rušilački karakter imperijalističkog varvarstva, predstvlja u potpunosti relevantnu temu studentske tribine. Svakako da usled najnovijih mučnih zbivanja u oblasti Gaze tribina o ovom pitanju ima i jedan plemeniti i solidarni karakter, što predstavlja svest kakvu bi posebno maldi ljudi, a studenti to jesu, trebalo da razvijaju.
Mi od tribine ne oustajemo i uskoro ćemo odabrati novu lokaciju na kojoj će ona biti realizovana. Do tada pozivamo sve zainteresovane za ovu tribinu da nam se pridruže na protestu protiv UPRAVE FILOZOFSKOG koja u punom smislu predstvlja AGENTURU CIONIZMA. Ptotest će se održati na Platou ispred Filozofskog fakulteta u sredu 28. novembra u 14 časova.

Studentski front
Beograd,
27. novembar 2012.god.

NAJAVA TRIBINE NA FILOZOFSKOM

Drage kolege i koleginice,
pozivamo Vas da prisustvujete tribini u organizaciji Studentskog fronta (SF) u saradnji sa Palestinskom ambasadom u Srbiji koja će se odnositi na društvenu situaciju u Palestini. Ambasador Palestine u Srbiji Mohammed K.M. Nabahan će prezentovati tokove prošlosti ovog naroda, dananašnje konflikte, kao i viđenje rešavanja sukoba iz perspektive palestinskog naroda.

OBELEŽAVANJE EVROPSKOG „DANA AKCIJE“ 14. NOVEMBRA

Aktivisti Studentskog fronta su se solidarisali sa svojim kolegama koji su se priključili širom Evrope 14. novembra masovnim Generalnim štrajkovima i protestnim matifestacijama. Radnici i studenti u Srbiji su se odazvali „Danu akcije“ i obeležili ga u Beogradu protestnom šetnjom od spomenika  na Trgu Dimitrija Tucovića do Vlade Srbije. Šetnju je pratila borbena atmosfera potpomognuta revolucionarnim pesmama, dok parole koje su se mogle čuti i videti na transparentima su zahtevale korenite promene u društvu. Vredno je istaći činjenicu da su se ovom skupu priključili progresivni studenti koji su uključeni u borbu za besplatno, t.j. javno finasirano obrazovanje. Na taj način je pokazana solidarnost između radnika i studenata koja je nužna u ispunjenju širih društvenih ciljeva. Radničko, kao i studentsko pitanje nije izlovan element u društvu, tako da radnici, studenti, seljaci, poštena inteligencija i drugi ljudi koji žive od svog rada se ne mogu izboriti za ono što im pripada ako nisu ujedinjeni. Važno je napomenuti da studenti na ovom skupu nisu bili nemi posmatrači. Oni su pored davanja borbenog tona, u kojem su naši aktivisti kao i obično stajali u prvim borbenim redovima, imali priliku da se obrate zajedno sa sindikalistima skupu. Ispred studenata iz pokreta za besplatno obrazovanje obratio se Aleksandar Đenić koji je u svom govoru naglasio nužnost veze radnika i studenata, kao i neophodnost besplatnog obrazovanja koje je nužno za napredak jednog društva, kao i to da su i radnici nekada bili studenti, a da će i studenti sutra biti radnici. Pored povezivanja radnika i studenata, ovaj skup je značajan po tome što su govornici isticali klasne zahteve i sistemske probleme, odnosno da ogromna većina ljudi svoje potrebe nikako ne može zadovoljiti u kapitalističkom sistemu koji se zaniva na eksploataciji ogromne manjine nad većinom. Studentski front smatra da je ovo važan iskorak u približavanju radnika i studenata, odnosno da ovaj protest treba da bude smernica ka stvaranju budućeg širokog fronta radnog naroda koji bi na svojim plećima morao da izbori pobedu koja će biti u interesu ogromne većine ljudi u Srbiji. Takvu pobedu je ne moguće ostvariti preko noći, za nju je potrebno mnogo truda, mnogo rada, borbe na svakodnevnom nivou, ali mi drugog izbora nemamo!

Studentski front,

15. novembar

SAOPŠTENJE STUDENTSKOG FRONTA POVODOM PROTESTA STUDENATA U BEOGRADU 07. NOVEMBRA

ZNANJE NIJE ROBA - VRATIMO BESPLATNO OBRAZOVANJE

07. novembra, upravo na dan koji svi progresivni ljudi u svetu obeležavaju uspomenom na Veliku oktobarsku socijalističku revoluciju iz 1917. godine, održan je Protest studenata Begradskog univerziteta koji je za razliku od svih pređašnjih studentskih protestnih okupljanja u prvi plan istakao samo jedan zahtev – besplatno i svima dostupno obrazovanje. Okupljeni studenti kojih je bilo oko 500, protestnim okupljanjem i šetnjom želeli su da poruče da je isteklo njihovo strpljenje i da više ne dolaze u obzir nikakvi pregovori oko kvota, rangiranja i cenkanja s Univerzitetskim buržoaskim vlastima oko budžetskih mesta u tekućoj školskoj godini. „Vreme je za besplatno obrazovanje“ bila je glavna parola pod kojom je skup održan. Protest je pored studentskih zahteva u svojoj suštini nosio i jaku socijalnu poruku i ukazivao je na potrebu stvaranja šireg fronta borbe za socijalne zahteve i prava radnog naroda Srbije, čemu su dokaz i tokom protesta često skandirane parole „bando buržujska!“ i „studenti – radnici“. Pored ovih parola skandiralo se „budžeta nema – biće problema“, „besplatno školstvo“, „mi smo studenti nismo klijenti“ i druge parole koje su oličavale odlučnost i borbeni duh studenata. Skup je otpočeo na Studentskom trgu a okončan je ispred zgrade Ministarstva u kojoj je delegacija studenata nadležnima predočila da imaju samo jedan zahtev – besplatno školstvo i pozvali su nadležne da se obrate okupljenim studentima što su oni odbili.
Aktivisti Studentskog fronta su uzeli aktivno učešće i dali značajan organizacioni doprinos sprovođenju protesta. Nosili smo baner s parolom „studenti a ne klijenti“ kao i transparente s parolom „ne Bolonja već Havana – obrazovanje svima“ i s likom studenta komuniste Žarka Marinovića, borca predratnog revolucionarnog studentskog pokreta i simbola studentske borbe mučki ubijenog od strane fašista na Beogradskom univerzitetu 1936. tokom studentskih protesta za besplatno obrazovanje u Kraljevini Jugoslaviji. Stava smo da je ovaj protest predstavljao realizaciju nasleđa prošlogodišnjih blokada u čemu su ispoljeni značajni iskoraci, glavni je taj što je postavljen ulimativni i ujedinjujući zahtev svih studenata u Srbiji – besplatno obrazovanje. Protest je pokazao spremnost značajnog dela studenata da se beskompromisno bore za ove ciljeve što otvara jedno potpuno novo poglavlje u studentskoj borbi i organizovanju. Smatramo da je došao trenutak da se postave neki od nužnih zadataka za nastavak sprovođenja uspešne borbe studetskog pokreta:

1. Beskompromisna borba za besplatno i svima dostupno obrazovanje
2. Efikasna koordinacija studentskog pokreta i pokretanje studentskih radnih tela na nivou univerziteta i fakulteta
3. Vođenje borbe na svakodnevnoj bazi, a ne samo tokom velikih protesta i blokada, nizom manjih akcija, protesta, štrajkova koji su na razne načine povezani s pitanjem komoditizacije obrazovanja
4. Poboljšanje/pokretanje medijskih i propagandnih delatnosti studentske borbe, pokretanje vlastith nezavisnih medija usled evidentne medijske blokade od strane buržoaskih medija, pokretanje glasila studentskog pokreta u štampanoj i elektronskoj formi
5. Povezivanje studentskog pokreta s borbom drugih socijalnih slojeva, i kreiranje širokog socijalnog fronta radnog naroda
6. Pokretanje inicijative za prikupljanjem potpisa za državni referendum o besplatnom obrazovanju

Studentski front,
Beograd,
08. novembar 2012

STUDENTI A NE KLIJENTI - STOP ŠKOLARINAMA!

            Poštovane kolege i koleginice,

                    Studentski front (SF) vam  najsrdačnije čestita početak studiranja. Na žalost, sve ono za šta se svojom mukotrpnom borbom izborio progresivni studentski pokret  u Srbiji  uništeno je nakon kapitalističke restauracije. Zbog toga se vaše studiranje, kao i studiranje nas vaših starijih kolega, odvija u uslovima nerevnopravnosti i diskriminacije sa kojima se nisu suočavali naši roditelji koji su studirali u socijalizmu gde za sticanje znanja nije bio bitan novac kakav je sada slučaj u buržoaskoj državi.
                   Kapitalistički režim, čiji jaram trpimo ne samo mi studenti već i svi građani Srbije ukinuo je sva civilizacijska studentska prava ostvarena u socijalističkom periodu izgradnje naše zemlje. Upravo zbog toga osnovni cilj borbe Studentskog fronta je:
- Besplatno i svima dostupno studiranje. Buržoaske vlasti propagiraju da je studiranje privilegija a mi na tu demagogiju odgovaramo da je to osnovno ljudsko pravo koje nikom ne sme biti uskraćeno. Dosadašnja praksa je pokazala da buržoaska politika prema studentskom pitanju ne vodi ka “omogućavanju školovanja onima koji zaista žele da uče” kao tvrdi režim već flagrantno kršenje prava svakog pojedinca na obrazovanje i forsiranje sistema koji favorizuje bogate u odnosu na siromašne. Država je dužna da iz budžeta obezbedi sredstva za besplatno studiranje za sve umesto što katastrofalnom politikom omogućava stranoj i domaćoj buržoaziji da ostvaruje basnoslovne profite. To je razlog što nema novca za naše školovanje i to je politika kojoj mi studenti moramo da se suprotstavimo iz egzistencijalnih razloga.
- Iako ne prihvata bilo kakve školarine, već se zalaže za besplatno studiranje, Studentski front podržava svaki studentski zahtev za smanjenje školarina i uvek se svrstava uz sve studentske borbe koje za cilj imaju da što veći broj studenata “bude na budžetu”. Svako izboreno smanjenje školarina predstavlja važan korak u našem konačnom cilju a to je potpuno besplatno školovanje.
- Studentski front se izričito protivi reakcionarnoj “Bolonjskoj deklaraciji” koja svojim retrogradnim odredbama dodatno ugrožava akademske građane. “Bolonjska deklaracija” onemogućava studiranje deci pripadnika radničke klase a takođe napada osnovne civilizacijske vrednosti kao što je opšte obrazovanje potrebno svakom pojedincu, zamenjujući ga konceptom uskostručnog obrazovanja usmerenog ka eksploatatorskim potrebama krupnog kapitala.
- Studentski front se zalaže za ukidanje privatnih fakulteta. Buržoaska vlast teroriše naše roditelje koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i ne dozvoljava im da žive od svog rada. Sa druge strane, kapitalistička klasa višak vrednosti koji stvara proletarijat grabi za sebe i tako stečenim novcem sebi omogućava mnogobrojne privilegije, između ostalog i lagodno studiranje njihove dece na prestižnim privatnim fakultetima. Privatni fakulteti predstavljaju osnovni koncept kapitalističke dogme da je znanje roba koja se kupuje. Takav anticivilizacijski i profiterski stav Studentski front odbacuje sa indignacijom i ponavlja da narodu niko ne može i ne sme da uskrati pravo na obrazovanja, uključujući tu i visoko školstvo. Sve institucije koje dovode do privilegovanog položaja tokom studiranja, poput privatnih fakulteta moraju biti ukinute.
Da bi ostvarili svoja prava studenti moraju da se bore. Svi vi koji plaćate bestidno visoke školarine treba da dignete svoj glas protiv te nepravde. I vi kolege koji ste “na budžetu” već sutra možete da se nađete zbog toga što “novca u budžetu nema” među onima koji će plaćati basnoslovne sume da bi se školovali. Stoga, sve vas koji ne žele da vam se uzurpira pravo na školovanje i sve vas koji ne žele da trpe nepravdu i neravnopravnost uz parolu “Studenti a ne klijenti” pozivamo da se priključite Studentskom frontu i borbi za autentične interese studentskog pokreta u Srbiji.
Beograd,
1.oktobar 2012. godine


LETAK DELJEN NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U BEOGRADU:

 

O INICIJATIVI ZA FORMIRANJE STUDENTSKOG SINDIKATA

Studentski front podržava inicijativu za stvaranje studentskog sindikata. Kao osnovni razlog naše podrške navodimo neophodnost organizacionog upotpunjavanja studentskog pokreta na nivou čitave zemlje. Sistem protiv koga se današnji studentski pokret bori je do najsitnijih detalja organizovan, stoga, kako bi izašli iz te borbe kao pobednici, mi jedini izlaz vidimo u maksimalno organizovanoj borbi studenata i pravljenju savezništva sa ostalim progresivnim elemtima u društvu. Taj savez je nužan, jer je studentsko pitanje samo jedna od kapljica u moru problema sa kojima se današnje drustvo suočava i ono bez podrške ostalih organizovanih, borbenih činioca društva ne može izvojevati pobedu. To savezništvo prvenstveno vidimo u podršci radnika, seljaka, penzionera, poštene inteligencije, kao i svih onih elemenata koji su zajedno sa nama, tj. njihovom decom, žrtve kapitalističkog varvarstva.
Studentski sindikat za nas, takođe, predstavlja organizaciju koja će biti spremna da se suprostavi kako buržoaskim studenskim organizacijama, tako i histerčnoj i neartikulisanoj borbi tzv. neformalnih studenskih organizacija koje su u prethodnim godinama nastajale kao reakcija na buržoaske studenske organizacije, a svojom dezorganizacijom su samo pogoršavali interese ogromne većine studenata. Studenski front podržava stvaranje sindikata u kom svoju neodgovornost pojedinci neće moći da kriju iza kolektivne odgovornosti, kao što je to donekle bio slučaj na blokadi Filozofskog i Filološkog fakulteta, organizaciju koja će imati zvanično članstvo, izdefinisan statut, program, kao i cilj za koji se bori. Sindikat će voditi svakodnevnu organizovanu borbu, za vreme ispita, odmora, voditi borbu u bibliotekama, na hodnicima... Ideja o formiranju sindikata studenata je ideja o kreiranju sindikata koji će jasno reći NE Bolonjskoj deklaraciji i daljoj komercijalizaciji obrazovanja. Zadatak Bolonjske deklaracije je već odavno razgolićen. Glavni cilj „Bolonjske reforme“ se, kao što smo videli, sastoji u dodatnom pljačkanju studenata i njihovih roditelja, uz zadatak stvaranja što više usko specijalizovanih kadrova, koji će jedni drugima obarati cenu rada i time uvećavati okean armije nezaposlenih. Pored pljačkanaja i osiromašenja, njena uloga je da deci iz radničkih i seljačkih porodica, kao i poštene inteligencije faktički onemogući školovanje.
Aktivisti Studentskog fronta, kao i do sada, stajaće u prvim linijama borbe. Skupa sa ostalim progresivnim studentima, od sada i kroz formu studenskog sindikata vodićemo beskompromisnu borbu do konačne pobede, do korenite socijalne transformacije!

Studentski front,
Beograd,
25. mart 2012

ZAŠTO ZNANJE NE SME DA BUDE ROBA!

Glavna karakteristika današnjeg sistema visokog obrazovanja u Srbiji sastoji se u činjenici da se u okviru njega znanje tretira kao roba. U situaciji u kojoj znanje jeste roba, ono, kao i svaka druga roba, ima svoju cenu. Samim tim, proces sticanja znanja, odnosno studiranje, ne može biti ništa drugo do proces trgovine, ili preciznije rečeno - proces kupovine znanja
Iz ovakvih okolnosti u startu je razumljivo da obrazovna politika u Srbiji zauzima krajnje diskriminatorski odnos prema svim mladim ljudima koji potiču iz socijalno ugroženih porodica, slabog (a usled sve većih školarina, slobodno možemo reći i srednjeg) materijalnog stanja. Drugim rečima, mladi ljudi koji potiču iz siromašnih porodica i koji nemaju novca da kupe znanje-robu, nemaju mogućnost da studiraju i steknu visoko obrazovanje. Samim tim, ti mladi ljudi, nemaju ni mogućnost da promene svoj socijalni status, što samo dalje produbljuje postojeće napetosti i krize koje odlikuju naše društvo, budući da visoka stručna sprema sve treže prelazi okvire rodne privilegije i ostaje povlastica bogatih.
Ovakvo stanje dovodi do toga da da su studenti razapeti između ubrzanog, a samim tim osakaćenog i površnog studiranja odnosno sticanja znanja sa jedne strane, i plaćanja nesnosnih harača i dažbina, sa druge strane. Drugim rečima, studenti su primorani da, ukoliko pretenduju na sticanje makar pristojnog znanja, izdvoje sume koje se ne mogu izdvojiti. Predočeni splet okolosti dovodi studente u poziciju da sticanje znanja potisnu u drugi plan te da što pre dodju do diplome sa kojom će izaći na tržište rada.
Jasno je da iz toga proizilazi da kvalitet znanja, prema kome se odnosimo kao robi, biva na veoma niskom nivou jer suština školovanja u ovom slučaju prestaje biti sticanje znanja, svodeći se na što brže dobijanje diplome koju će korisnik (student), koji ju je kupio moći što pre da unovči.

Ovakva komercijalizacija obrazovanja u Srbiji započinje sa ponovnim uspostavljanjem kapitalizma na prostorima bivše SFRJ, a svoj ekstremni oblik dobija kroz potpisivanje i primenu, retrogradne Bolonjske deklaracije.
Osnovni elementi primene ovog dokumenta u Srbiji su uvođenje bodova umesto ocenjivanja i kvantitativno vrednovanje svakog ispita ESPB kreditima, kao i svođenja nivoa znanja na dva osnovna ciklusa: (1) osnovne studije u trajanju od najmanje tri godine i (2) master studije koje se mogu pohađati nakon završetka osnovnih studija.
Međutim, u praksi se (iako to nije navedeno u Deklaraciji !) pored bodovanja studenata preko seminarskih radova, kolokvijama i odgovaranja, od studenata traži redovno prisustvovanje nastavi, kao i eventualno sticanje bodova za aktivnosti van nastave kroz „društveno-korisni rad“.
Ovo cinično uslovljavljanje automatski diskriminiše studente koji su u teškoj materijalnoj situaciji te su prinuđeni da u toku studiranja rade, a samim tim što su u obavezi prisustvovanja predavanjima dovedeni su u nezavidan finansijski položaj, u razapetost između puke materijalne egzistencije i školskim sistemom nametnutih obaveza. Uz to se pokazuje da je ispunjenje nametnutih obaveze gotovo uvek u disproporciji sa znanjem studenata.
Kada je u pitanju tzv. „društveno-korisni rad“, pokazuje se da njegova primena sa jedne strane zapravo znači da znanje studenta nije jedini parametar ocenjivanja i da se bodovi vrlo često mogu zaraditi raznim aktivnostima koje nisu ni u kakvoj vezi sa strukom studenta. Samo znanje studenta može biti mnogo veće ili manje od konačne ocene. Banalnost ovakvih kriterijuma ocenjivanja koje sa sobom donosi nesrećna bolonjska deklaracija, najbolje ilustruje činjenica da se bodovi mogu dobiti za nošenje stolica, krečenje učionica i sl. što takođe utiče na konačnu ocenu znanja!
Sa druge strane, ukoliko taj „društveno korisni rad“ i jeste u vezi sa zanimanjem za koje se obrazuje student, pokazuje se da on zapravo uopšte i nije društveno koristan. Naime, studenti u tim slučajevima zapravo rade kod privatnih poslodavaca uvećavajući svojim neplaćenim radom njihov lični profit, od koga društvo u celini nema nikakve koristi.

Uloga osnovnih studija, onako kako je ona definisana u bolonjskoj deklaraciji sastoji se u pukom informisanju studenata. Osnovne studije su, dakle unižene i svedene na nivo kursa koji ne uvodi studente u suštinu određene problematike, naučne oblasti itd. već ih samo informiše svodeći ispitne predmete na jednosemestralni status sa skraćenim gradivom. Bolonjskom reformom se, dakle, visoko školstvo degradira na nivo srednjeg školstva, čime se obesmišljava sama suština visokog obrazovanja.
Uz sve ovo, uvođenjem tzv. ESPB bodova, studenti su prinuđeni na konstantno međusobno takmičenje odn. konkurentnost. Konkurentnost je direktno suprotstavljena i urušava svaku kolegijalnost, studenti primorani da „jure“ pomenute bodove, što je, zapravo, još jedan od uzroka snižavanja kvaliteta obrazovanja. Studenti, umesto da razmenjuju znanje, ljubomorno ga čuvaju za sebe jer im sistem nameće egoističan stav. Kolege, sada u ulozi konkurenata, postaju neprijatelji koji se moraju poraziti i suzbiti da bi se došlo do finansiranja „o trošku države“. Ovakvo stanje stvari se, bez ustezanja, može nazvati uvredljivim i ponižavajučim za svakog čoveka i intelektualca.
Kao poseban problem se javlja i činjenica se da student nakon svršetka osnovnih akademskih studija dobija nekakav ništavni papir sa kojom se ne može zaposliti u svojoj struci. Na konkursima za većinu radnih mesta zahteva se stepen diplomiranog mastera. Budući je za same master studije rezervisan izuzetno mali broj budžetskih mesta i da su, pritom, školarine na ovom stepenu drastično veše od već previsokih cena osnovnih akademskih studija, nemogućnost dolaska do bilo kakve korisne diplome biva još veća.
Neophodnost mastera i pomenuto degradiranje osnovnih studija, jasno stavlja do znanja da je glavna namera obrazovnog sistema dodatno zadržavanje studenata na fakultetu zarad što većih naplata. Popularne priče o „povećanju prolaznosti i povećanju broja visoko obrazovanih“ zapravo znače snižavanje kriterijuma i kvaliteta visokog obrazovanja uz konstantno podizanje cena školarine i ostalih izdataka kojima su opterećeni studenti. Kada se napokon i dospe do konačnog završetka studija, potrebna je i dodatna kupovina diplome jer sama izrada ovog papira podrazumeva apsurdno visoke cene. Uz to, na izradu diplome na određenim smerovima se čeka i po nekoliko godina, a zbog opšte konfuzije oko naziva određenih zanimanja, koje ministarstvo još uvek nije precizno definisalo, dešava se da se ljudi kada dođu do diplome ipak ne mogu zaposliti jer na njoj ne piše odgovarajući naziv zanimanja koje se traži, iako su školovani za željeni profil.
Diploma se, dakle, ne stiče znanjem već se kupuje, što je direktna posledica tretiranja znanja poput robe, usled toga i diplomirani student nije ništa drugo do roba za tržište. Diploma se kupuje zarad konkurisanja na tržištu, pa su traženije diplome samim tim i skuplje. Posebna je problematika, naravno, i to što stečena diploma, čak i da je sa njom sve u redu, još uvek nema nikakvu vrednost jer se od diplomiranih najpre zahteva tzv „volonterski rad“, dakle, neplaćeni rad – potpuna eksploatacija radnika, koji se tek sada iznova mora dokazivati u konkurenciji sa kolegama da bi nekada, eventualno, došao do pristojne plate.
U rezimeu svega navedenog izvlači se zaključak da bolonjska reforma nikako ne doprinosi razvoju visokog obrazovanja, već ga naprotiv na svaki način degradira. Poslednja linija odbrane bolonjske deklaracije tzv. „mogućnost zapošljenja ili nastavka studija na nekom od univerziteta Evropske Unije“ uz istovremeno napominjanje da je jedan od glavnih ciljeva razvoja obrazovnog sistema „sprečavanje sve većeg odliva mozgova“, nam se čini utoliko odvratnijom ukoliko se sve više naglašavaju ovi potpuno kontradiktnorni ciljevi.

  Takođe moramo da ukažemo na one loše, renegatske stavove koji uvijeno zastupaju ideje protagonista komercijalizacije obrazovanja. Iza tih stavova stoje argumenti da je bolonjska Deklaracija samo jedan list papira, dokument, u kome nigde ne piše da se obrazovanje mora plaćati te se uz to dodaje da postoje zemlje koje su potpisnice bolonjske Deklaracije a ipak imaju javno finansirano obrazovanje. Pri tom se lakoumno i (ne)svesno zaboravlja činjenica da je cilj ove Deklaracije- obrazovanje povinovano tržištu, odnosno da je suština bolonjskog sistema da znanje bude roba. Zaboravlja se i da su mnoge od tih zemalja i pre potpisivanja ove Deklaracije odveć imale javno finansirano obrazovanje kao što se zaboravljaju pokušaji komercijalizacije/privatizacije koji su usledili nakon uvodjenja bolonjskog sistema ali su ipak propali jer su naišli na otpor studentske borbe! To što je obrazovanje besplatno ne znači da ono nije roba. Ono će biti roba dokle god cilj obrazovanja bude bila diploma sa kojim će student izaći na tržište. Zato je nužna socijalna transformacija društva jer se njome obrazovanju daje za svrhu napredak društva koje će ulagati u njega kako bi se  samo unapredilo u svakom smislu, kako duhovno tako i materijalno!

Studentski front,
Beograd,
05. novembar 2012

O STUDENTSKOM FRONTU

Studentski front (SF) je progresivna studentska organizacija koja se zalaže da svi studenti imaju iste šanse prilikom školovanja,odnosno da visoko školsko obrazovanje bude dostupno svima,što znači da mora da bude potpuno besplatno.Studentski front u svojim redovima okuplja decu iz radničkih i seljačkih porodica kao i porodica poštene inteligencije koja ne trpi nepravde.Poslednje četiri godine,od kako je buržoaska vlast u Srbiji počela reformu visokog školstva na principima,prema deci radničke klase i seoskog proletarijata,diskriminatorske Bolonjske deklaracije,na univerzitetima je školarina povećana nekoliko puta. Kratak rezime kakvu je štetu učinio reakcionarni proces razgradnje tekovina besplatnog studiranja u periodu socijalističke izgradnje u našoj zemlji počinjemo frapantnim podatkom da neki od srpskih fakulteta drže rekord kao najskuplji u Evropi. Istovremeno stipendije kasne po nekoliko meseci i nisu u skladu sa neophodnim minimumom,sume koje država isplaćuje ne pokrivaju ni godišnju školarinu,kao ni skupe udžbenike. Mesta za smeštaj u studentskim domovima je sve manje,a velika većina njih je potpuno ruinirana. Veliki broj studenata koji žive van univerziteskih gradova,smanjenjem broja mesta u studenskim domovima, je osuđen da živi u ekstremno lošim životnim uslovima, koji narušavaju njihovo zdravlje. Siromašni studenti iz unutrašnjoti moraju da žive na mestima kao sto su vlažne šupe,vešernice,barake,prepravljeni podrumi i mnogim drugim nehigijenskim mestima na kojima ne postoje ni najminimalniji uslovi za život i učenje.Studentski front zalaže se za potpuno besplatno obrazovanje i ukidanje privatnih fakulteta,za sistem koji će pružiti jednake mogućnosti svima i izbeći socijalnu diskriminaciju koja je sve izraženija u situaciji kada školarina iznosi godišnju prosečnu platu.Nametanje kapitalističkih obrazaca obrazovanja kroz Bolonjski proces, potpuno je retrogradno jer nameće komercijalizaciju obrazovanja i omogućava školovanje samo bogatima.Borba za izjednačavanje uslova i mogućnosti za obrazovanje predstavlja osnovni zadatak Studentskog fronta. Postojeća snažno izražena selekcija zasnovana na materijalnom i socijalnom položaju otežava i onemogućava pristup obrazovnom sistemu.Studentski front se žestoko suprostavlja delovanju postojećih formalnih i neformalnih studentskih organizacija. Iza formalnih studentskih organizacija stoje buržoaske parlamentarne partije, koje preko svojih piona u zvaničnim telima fakulteta u dogovoru sa režimom pokušavaju da suzbijaju nezadovoljstvo koje postoji kod velike većine studenata. Predstavnici režimskih studentskih organizacija svoje političke karijere grade preko leđa ostalih studenata. Očigledan dokaz za to su studenski izbori, koji su lažirani i nedemokratski. Oni se sprovode u strogoj tajnosti, kako bi što manje studenata znalo za iste, a ujedno i da bi što više budućih političkih karijerista ušlo u zvanične institucije koje prestavljaju studente. Sa druge strane, neformalne studenske organizacije koje pretežno deluju na Filozofskom fakultetu u Beogradu,a deklerativno se bore za besplatno školstvo, su nanele podjednako štete studentima, kao i one formalne.Godinama jedni te isti, pozerstvu skloni ljudi, koji studentske probleme shvataju kao svoju ličnu svojinu i hobi služe kao ukrasno cveće zvaničnim "studentskim predstavnicima". Oni su svojom dezorganizovanošću, anarhizmom i avanturističkim akcijama (koje više liče na hipi komunu nego na organizovane studentske akcije ), najviše doprineli da se kod velikog broja studenata eliminiše želja za borbom. Nama, kao predstavnicima ogromne većine studenata čije interese zastupamo je muka od demagogije postojećih studenskih organizacija. Stoga se maksimalno ograđujemo od istih.SF svoje akcije usmerava na stvaranju širokog fronta u borbi za ostvarenje besplatnog studiranja i zaustavljanja komercijalizacije obrazovanja u interesu vladajuće eksploatatorske klase. Članovi SF, osećaju nepravednost i dižu svoj glas protiv kapitalističkog načina rezonovanja u školstvu,po kome pravo na obrazovanje treba da imaju samo deca bogatih.Stoga,ako deliš iste ideje kao i mi pridruži nam se!Studenski front diže svoj glas protiv:

-Bolonjske deklaracije koja stvara klasne podele među studentima i onemogućava studiranje onima čiji roditelji žive od svoga rada.

-Visokih školarina kojima univezitetske vlasti pokušavaju da nadomeste nedostatak novca u budžetu namenjenom za visko školstvo. Novca nema jer se buržoaski režim u proteklih 10 godina nije ni trudio da ga obezbedi već je razgrađivao sve pozitivne tetkovine studiranja nastale u vremenu socijalističke izgradnje.
-Privatnih fakulteta koji se otvaraju kako bi se školstvo u Srbiji potpuno komercijalizovalo kao i sve druge oblasti života.
-Zvaničnih studentskih predstavnika koji su marionete parlamentarnih partija.
-Neformalnih studentskih organizacija koje svojom anarhičnošću sprečavaju široku organizovanu borbu studenata.
-Plaćanja sticanja znanja kao oblika manipulacije nad širokim masama u cilju stvaranja jeftine radne snage. Stoga se SF zalaže za potpuno besplatno studiranje.
STOP VISOKIM ŠKOLARINAMA! BESPLATNO STUDIRANJE ZA SVE!
Priključi se Studentskom frontu u borbi za svoja prava!