Skraćenica “ORNAS” preuzeta je od istoimene predratne fašističke oranizacije čiji pun naziv glasi: „Organizacija nacionalnih studenata“.
Istorijska pozadina „ORNAS-a“, dakle, svoje korene ima u Kraljevini Jugoslaviji kada je ova organizacija prvi put osnovana. Glavni razlog njenog tadašnjeg osnivanja bila je reakcija vlasti i tadašnje Jugoslovenske i Srpske buržoazije na „Revolucionarni studentski pokret“ (u istoriografiji poznat i pod nazivom „Napredni studentski pokret“), koji je nastao u toku školske 1931/32 godine.
„Napredni studentski pokret“ za cilj svoje borbe imao je materijalne interese studenta. Njegova delatnost bila je usmerena na rešavanje gorućih problema, kao što su zdravstveno stanje i problem ishrane. U te svrhe organizovali su mnoštvo udruženja i zadruga. Studenti su sami organizovali prve studentske menze i spavaonice. Kulturni i naučni život obogatili su javim predavanjima, tribinama i drugim aktivnostima (pozorište, pevačka društva itd.)
Protiv te i takve studentske aktivnosti koja je za cilj imala povećanje studentskog standarda tadašnja vlast vodila je bezobzirnu borbu svim raspoloživim sredstvima. Glavni cilj vlasti bio je očuvanje postojećeg stanja u društvu u kome je visoko obrazovanje bilo privilegija bogatih.
U tu svrhu je upravo i osnovan tadašnji „ORNAS“ kao organizacija čiji je zadatak da parira „Revolucionarnom studentskom pokretu“. „ORNAS“ je u praksi nastojao da ometa i sprečava rad progresivnih studenata, da razbija studentske štrajkove i demonstracije koje su bile usmerene protiv loših uslova života studenta. I sve to pod parolom očuvanja „zdrave nacije“ a sa svrhom očuvanja rodnih privilegija imućnih studenata i njihovog ekskluzivnog prava na visoko obrazovanje.
Jedina politička snaga koja je tada podržavala studente u njihovoj borbi za smanjenje i ukidanje visokih školarina, kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, adekvatniju ishranu i za bolje uslove studiranja uopšte jeste Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) i njena omladinska organizacija - Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), koji su tada delovali u ilegali. Mnogi od istaknutih vođa studentskog pokreta, kao i uopšte veliki broj studenata bili su članovi KPJ-a i SKOJ-a. To je dalo opravdanja tadašnjem režimu da ove studente hapsi i zatvara ili šalje svoju fašističku Ljotićevsku omladinu „ORNAS“ da ih fizički napada.
Tadašnja fašizacija Jugoslovenskog društva najbolje se vidi iz činjenica da su studenti proterivani sa univerziteta u svoje rodne gradove i iz osnivanja koncentracionog logora za studente u Višegradu 1935. godine što svakako predstavlja jedan od najsramnijih fašisoidnih poteza tadašnje vlasti.
Toliko o „slavnoj“ istoriji „ORNAS-a“, njihovim namerama i aktivnostima. Ona nam daje dovoljno smernica za razotkrivanje današnjeg - reosnovanog „ORNAS-a“.
ŠTA SU CILJEVI „ORNASA“?
Iako se vešto trude da zamaskiraju i prikriju svoje stvarne fašisoidne namere na svom zvaničnom sajtu „ORNAS – udruženje učenika i studenata“, ova reosnovana Ljotićevska organizacija ipak je u svom programu, koji je dostupan na tom sajtu, dosledna svojim idealima i idejama vodiljama svojih uzora poput Ljotića i Nedića (kolaborantima i slugama nacističkog okupatora Jugoslavije u II svetskom ratu)
U tom programu, između ostalog, u oceni stoji da u savremenom društvu i na univerzitetu „caruju prosečnost i materijalni interesi“ što je po njima loše i pogrešno jer, nasuprot tome, univerzitet treba da bude „pobeda duha nad materijom“. Već iz ovog detalja se jasno vide njihove namere. Pre svega, evidentno je da „ORNAS“ nema nikakvu želju da se bori za materijalne interese studenata, već naprotiv, to „udruženje“ ima nameru da se bori upravo protiv njih. Na ovom mestu valja se podsetiti da smeštaj, ishrana i zdravstvena zaštita studenata nisu ništa drugo do materijalni interesi, jer se tiču materijalnih stvari. Zatim, ukidanje ogromnih školarina i besmislenih naplata na fakultetima jesu materijalni interesi. Knjiga, udžbenik i skripta takođe jesu materijalne stvari koje se plaćaju novcima. Bez tih materijalnih stvari kao osnove, nema nikakvog „duha“, nema nikakve nadgradnje, jer su studije i sam univerzitet bez njih nemogući.
Uzevši to u obzir u startu nam je jasno da je „ORNAS“ dosledan svojoj istorijskoj aveti iz prošlosti i da poput nje udara direktno protiv borbe za studentski standard i studentske interese.
Pored toga što su protiv materijalnih interesa studenata oni su, kao što je navedeno, i protiv onoga što oni nazivaju „prosečnost“, i već u preambuli programa pišu: „Naš cilj jeste davanje skromnog doprinosa okupljanju, prepoznavanju i formiranju društvene elite koja će biti zalog budućnosti nacionalnog opstanka“.
Interesi „ORNAS-a“, dakle, nisu samo suprotstavljeni interesima omladine iz radničkih i seljačkih porodica, omladine slabog materijalnog stanja, već oni ustaju i protiv prosečnog studenta kome je sve teže da opstane na studijama, zbog redovnog povećavanja ESPB bodova i školarina. Oni ne kriju da se bore za „društvenu elitu“ (sic!), dakle za interese vladajuće klase odn. buržoazije. Time razotkrivaju pravo lice svog i svakog nacional-šovinizma – elitistički pristup nacionalnom pitanju u kome se pod interesima nacije podrazumevaju interesi privilegovane „elite“ krupnog kapitala koja direktno ugnjetava i izrabljuje ostatak nacije i time sebi učvšćuje privilegovanu poziciju.
Ova elitistička pozicija, potvrđuje se još nizom mesta u programu gde su naglašene sintagme: „društvena elita“, „nacionalna elita“, „intelektualna aristokratija“ i sl.
U svom programu „ORNAS“ ukazuje i na neke probleme koji postoje sa „Bolonjskim sistemom“, pritom navodeći i neke realne probleme kao što su: slab kvalitet studija, negativna selekcija i sl. Međutim, „ORNAS“ sam ne pruža nikakva rešenja, niti predlaže bilo kakvu alternativu, ne spominje se materijalna ugroženost studenata niti predlaže rešenje za to. Naprotiv, sudeći po programu, glavni problem u „Bolonji“ oni vide u činjenici da pored nadarenih studenata, mogućnost za studije imaju i „prosečni“ studenti, a oni oštro ustaju protiv kako kažu: „terora prosečnosti“ (materijalne i intelektualne).
Dakle, sudeći prema tim njihovim stavovima, nije teško zaključiti da se oni zapravo zalažu za to da se broj budžetskih mesta dodatno smanji, jer „prosečni“ studenti „opterećuju budžet“. Kako bi samo oni koji pripadaju „intelektualnoj aristokratiji“ mogli da studiraju na budžetu sa jedne strane, a sa druge strane, da bi time bilo više mesta na samofinansiranju kako bi oni iz postojeće „društvene elite“ mogli da sačuvaju svoju poziciju, jer njima novac za školarine nije problem.
Protivrečnost i paradoksalnost ovakvog stava je očigledna – onemogućavajući „prosečnim“ studentima da studiraju na budžetu, na mesto onih koji nemaju novca za školarine doći će oni koji su „ispod proseka“. Na koji način to može povećati kvalitet kadrova koji završavaju studije (!?), to ostaje poznato samo ornaškim fašistima.
Zatim, „ORNAS“ otvoreno ustaje protiv studentske borbe za materijalne interese, kvalitetnije studije i bolji standard. Oštro osuđuju dosadašnju borbu studenata, sve proteste, blokade fakulteta i rektorata i uopšte samu inicijativu da se položaj studenata popravi. Studente koji su učestvovali u dosadašnjoj borbi „krste“ sledećim uličarskim teriminima: „predstavnici haosa i destrukcije“, „nesposobnjakovići“, „kukavice“, „nasilnici“, „kabadahije“, „probisveti“ i „propaliteti“ to su „štetočine koje samo traže izgovore da podižu bune i ustanke“.
Dakle, studentska borba proističe iz nečijeg „ćejfa“ i „želje da se igra bune“ a ne iz realne ugroženosti i nemogućnosti za nastavak studija. Materijalne potrebe studenata su, izgleda, nekakva iluzija i nebitna stvar, a „humanoidima“ koji se bore za te potrebe, ornaške „intelektualne aristokrate“ savetuju da svoje „instikte materijalnog održanja prevaziđu inspiracijom u idejama“ (!?). Dakle - kolege kada budete gladni (jer ste sav preostali novac dali na školarinu, a pritom se možda i zadužili) umesto da zadovoljite tu potrebu materijalnog održanja vi inspiraciju nađite u idejama i preživećete, to nas savetuje ornaška bratija koja zna šta je „zdrava nacija“.
Naravno da čoveka čini čovekom upravo to što se rukovodi određenim idejama kojima se izdiže iz nesvesne uronjenosti u ono prirodno, ali poricati čovekove materijalne potrebe znači poricati čoveka kao biće koje materijalno egzistira u materijalnom svetu. Takav stav Ljotićevskih ornaša, ne samo da je licemeran, već vređa svaku inteligenciju, pa i onu „prosečnu“.
Napokon, valja istaći nekoliko čestih fraza u ovom programu koje jasno razotkrivaju fašistički karakter ovog udruženja, koje su bile česte i u nacističkom terminološkom korpusu i neizostavni deo Hitlerovih govora. To je već pomenuta fraza „zdrave nacije“, pri čemu je „ORNAS“ - „bratstvo okupljeno oko svete zakletve za odbranu budućnosti nacije“. Odaje i često pozivanje, i u programu i u govorima, na vladiku Nikolaja Velimirovića, konzervativnog klero-fašiste odlikovanog od strane samog Hitlera 1934. god. Kao i sama parola „Nema povlačenja, nema predaje, ORNAS se bori za preporod Srbije“ (Preporod Srbije!? Dveri!?)
ČIME SE „ORNAS“ ODLIKUJE U PRAKSI?
Gro aktivnosti „Ornasa“ usmeren je na tribine i predavanja kojima nastoje da šire nacional-šovinizam zanemarujući realne probleme i potrebe studenata. Sledeći svoja programska načela u praksi istaknuti ornaši – Ljotićevski fašisti učestvovali su u pokušaju razbijanja blokade Filozofskog fakulteta u Beogradu 2011. god. Blokada je za cilj imala skretanje pažnje javnosti na očajno stanje u obrazovnom sistemu, blokada je najprimereniji metod borbe onda kada režim ignoriše proteste i peticije.
Evidentno je da je organizacija dobro finansirana što upućuje na to da iza njih stoji krupni kapital, političke partije (moguće i vladajuće stranke) i/ili fašističke organizacije poput „Srbske akcije“ i „Dveri“ na šta upućuje i gore navedeni slogan. U pristupu studentima i novim članovima odlikuje ih salonsko elitistički pristup u kojim neopreznim studentima stvaraju iluziju da time postaju deo nekakve „društvene elite“ i „intelektualne aristokratije“.
Jedan od aktova koje je moguće pripisati ovoj organizaciji (jer ko bi drugi imao interes da krije prljav veš iz sopstvene istorije) jeste sramna izmena članka o Žarku Marinoviću na srpskoj vikipediji. Žarko Marinović bio je student prava, član KPJ i učesnih studentskih protesta u Kraljevini Jugoslaviji o kojima smo na početku govorili, njega su 4. aprila 1936. godine ubili pripadnici tadašnjeg „ORNAS-a“. U nameri da prikriju i izmene svoju „svetlu prošlost stožera odbrane nacije“, današnji ornaši su izmenili ovaj tekst svojom prepoznatljivom terminologijom u kome je Marinović „komunistička kukavica“ a njegov krvnik „hrabri Srbin“ (koji je svoju „hrabrost“ dokazao time što ju je čuvao u nožu)
4. april danas se obeležava kao „dan studenata“ i iako vlasti potpuno ignorišu taj praznik, „Studentski front“ svake godine orgnizuje protest na taj dan, nastavljajući borbu za interese studenata i podsećajući na Žarkovu herojsku žrvtu u progresivnom studentskom pokretu.
„Studentski Front“ se najoštrije protivi fašizaciji akademskog društva (podsećamo na sramnu uredbu koja udara na studente sa invaliditetom o kojoj smo nedavno pisali). „Studentski Front“ upozorava studente da ne nasedaju na demagogiju fašističkih organizacija koje istorija pamti kao krvnike radničkog studenta i kao krvoločne ubice hladnim oružjem.
„Studentski Front“ zahteva zabranu rada ove sramne fašističke organizacije. „Studentski Front“ nastavlja borbu za interese studenata, bolji studentski standard, kvalitetno i javno finansirano obrazovanje. Kao i razotkrivanje i borbu protiv fašističkih organizacija usmerenih protiv interesa studenata.
Pozivamo sve progresivne studente da nam se priključe u odlučnoj borbi protiv fašizacije visokog školstva. Sledimo slavne tradicije borbe „Naprednog studentskog pokreta“. SMRT FAŠIZMU!
Нема коментара:
Постави коментар