Beogradski
Univerzitet je poslao studentima uoči odmora povodom nastupajućih praznika “čestitku”
u vidu poskupljenja školarina u proseku za 12%. Argument kojim se služe predlagači
je krajnje licemeran. Oni tvrde da fakulteti nemaju dovoljno para da se
izdžavaju tako da je poskupljenje školarina nužnost. Finasijski izveštaj
velikog broja fakulteta nam govori potpuno suprotno, odnosno da su oni svake
godine u velikom plusu. Drugi njihov argument za povećanjem je taj, da
školarine ne poskupljuju, već da usled inflacije njena cena ostaje ista. To nam
jasno pokazuje da ovakva politika je usmerena prema ogromnoj većini studenata,
jer inflacija utiče i na plate naših roditelja koji su sa njenim rastom siromašniji. Takođe predstavnici rektorata zaboravljaju da objasne studentima
i javnosti jednu činjenicu, a ona je kako su fakulteti bili u stanju da obezbede
kvalitetno i svima dostupno obrazovanje u vremenu kada su predlagači poskupljenja
školarina bili studenti? Ovaj čin je jesan pokazatelj da su vlasti u Srbiji preko
svojih marioneta koje sede u rektoratu krenule u konačan obračun sa decom koja
potiču iz siromašnih porodica.
Podsetićemo da poskupljenje školarina znači napuštanje studija velikog broja studenata koji potiču iz siromašnih porodica. Vredi se osvrnuti na okolnost da studenti koji se finasiraju iz budžeta nisu oslobođeni dažbina. Studenti moraju tokom jedne školske godine da izdvoje samo za literaturu, kopije, ispitne prijave… bar 30.000 dinara, a oni koji nemaju stalno prebivalište u Beograda za troškove stana i hrane na godišnjem nivou izdvajaju u proseku između 2000 I 2500 evra.
Ova “čestitka” koju je studentima uputio rektorat nije slučajno objavljena u trenutku pred početak samog odmora, nakon kog sleduje brzi završetak semestra i početak ispitnog roka. Vlada preko svojih kerova na lancima iz rektorata na taj način želi da studentima ostavi malo vremena za manevar, misleći da studenti neće biti u stanju da se organizuju i na taj način iskažu svoje nezadovoljstvo, dovodeći ih, kao i svake godine u oktobru pred svršen čin. U celu priču su naravno uključene razne buržoaske, studentske organizacije, čiji predstavnici se oglašavaju po ovom pitanju želeći sebe da predstave u očima običnog studenta kao nekoga ko se bori za njihova prava i da će se oni svim sredstvima boriti protiv poskupljenja. To je naravno laž. Godinama unazad praksa je pokazala njihovu stvarnu borbu koja se zasniva na udobnosti fotelje, zarad svojih sitnosopstveničkih, karijerističkih interesa. Njihova pozicija je jasna. Oni su pokazali svoje pravo lice, jer iz prethodnih godina možemo videti da oni rade u interesu sprovođenja politike komercijalizacije obrazovanja, koja otpočinje sa reuspostavom kapitalizma u Srbiji, a svoj ekstremni oblik dobija primenom Bolonjske deklaracije. Oni misle da će uhvatiti ovom iznenadnom odlukom na spavanju progresivne studente namećući im svoje predstavnike kao vođe “bunta” koji za cilj prema utvrđenom scenariju iz prethodnih godina prihvataju mrvice koje su unapred utvrđene, kako bi na taj način vlast amortizovala ogorčenje studentskih masa povodom opravdanog nezadovoljstva.
Buržoazija u Srbiji ima nameru da izvrši proces privatizacije obrazovanja po sličnom modelu koji je sproveden u privredi, samo sa razlikom u tome što su u ovom procesu radnici ostali bez posla i oduzeto im je ono što su stvarali decenijama od strane domaćeg i stranog krupnog kapitala, dok velika većina studenta privatizacijom će ostati uskraćena za jedno od osnovnih civilizacijskih tekovina, prava na besplano i javno finasirano obrazovanje. Suština je ista. Ona je usmerena prema interesima ogromne većine ljudi. Krajni cilj ovakve politike je potpuna privatizacija obrazovanja, u kojoj će samo 3% studenata biti na budžetu, u koje će obrazovanje biti dostupno samo onima koji imaju pare, kao i nedostatak visokoobrazovanog kadra koji će prouzrokovati da Srbiju dovede u još veću zavisnost od one u kojoj se danas nalazi. Takođe, treba istaći da se iza ove odluke krije ukidanje autonomije univerziteta i studentskog organizovanja koje se priprema u novom zakonu o obrazovanju. To nam pokazuje najbolje činjenica da postoji “neusaglašenost” između Ministarstva prosvete sa jedne strane i rektorata sa druge o poskupljenju školarina. Po sadašnjem zakonu ministarstvo ima savetodavnu funkciju prema fakultetima, dok konačnu odluku o uslovima studiranja donosi Savet na fakultetu. Tako ministarstvo prosvete u medijima je navodno protiv povećanja školarina.
Pomenuti trik, vlast u Srbiji upravo želi da iskoristi kao svoj argument kako bi ukinuli autonomiju fakulteta, pod plaštom da oni “nemaju” kontrolu nad današnjim fakultetima I univerzitetskim vlastima. Treba istaći činjenicu da nije slučajno da na fakultetima u kojima je postojao otpor u prethodnim godinama budu izopšeteni od povećanja školarina, kao I to, da do poskupljenja neće doći na drugim iniverzitetskim gradovima u Srbiji. To je trik kojim se buržoazija u Srbiji koristi od početka primene Bolonjske deklaracije u kojoj na pracijalan način primenjuje njenu politiku kako bi sprečila masovniji otpor. Ovim podlim trikom kojim se služila u prethodnim godinama uvođenjem različitih bodovnih granica za budžet, sad se po istom principu koristi I po pitanju poskupljenja školarina, sve u cilju razjedinjavanja studentskog otpora.
Potrebno je naglasiti da studentsko pitanje nije odvojeno od drugih pitanja u društvu. Ono je usko pvezano sa radničkim, seljačkim, đačkim i svim onim pitanjima sa kojima se suočava ogromna većina ljudi u uslovima kapitalističkog varvarstva. Mi jedini izlaz vidimo u organizovanoj, svakodnevnoj borbi! U borbi koja će imati zajednički front sa svim ugroženim elementima u društvu. Borba koja će se zasnivati na međusobnom pomaganju i solidarnosti zarad ostvarivanja zajedničkih interesa. Stoga, ne smemo se praviti nemi da ako danas naš fakultet nije pogođen problemom školarina da to znači da ne trebamo da dignemo svoj glas, jer će taj problem biti sutra i naš problem. Moramo odbaciti borbu koja se zasniva samo na parcijalnim zahtevima, jer njen rezultat se zasniva na sve gorim i gorim uslovima studiranja iz godine u godinu. Mi moramo odbaciti buržoaske studentske organizacije koje su produžena ruka vlade, čiji je cilj smirivanje, a ne rešenje studentskog bunta. Mi moramo prihvatiti borbu koja može objediniti sve studente. To može samo borba koja ima anti-bolonjski karakter usmeren protiv dalje privatizacije obrazovanja, borba čiji će ciljevi biti kvalitetno i svima dostupno obrazovanje, kao i sama socijalna transformacija društva. Ne smemo da čekamo oktobar ako mislimo da se odupremo poskupljenju školarina, jer se na taj način nećemo odupreti. Mi moramo krenuti na organizovanju borbe sad, jer samo na taj način možemo sprečiti dalju komercijalizaciju obrazovanja!
Podsetićemo da poskupljenje školarina znači napuštanje studija velikog broja studenata koji potiču iz siromašnih porodica. Vredi se osvrnuti na okolnost da studenti koji se finasiraju iz budžeta nisu oslobođeni dažbina. Studenti moraju tokom jedne školske godine da izdvoje samo za literaturu, kopije, ispitne prijave… bar 30.000 dinara, a oni koji nemaju stalno prebivalište u Beograda za troškove stana i hrane na godišnjem nivou izdvajaju u proseku između 2000 I 2500 evra.
Ova “čestitka” koju je studentima uputio rektorat nije slučajno objavljena u trenutku pred početak samog odmora, nakon kog sleduje brzi završetak semestra i početak ispitnog roka. Vlada preko svojih kerova na lancima iz rektorata na taj način želi da studentima ostavi malo vremena za manevar, misleći da studenti neće biti u stanju da se organizuju i na taj način iskažu svoje nezadovoljstvo, dovodeći ih, kao i svake godine u oktobru pred svršen čin. U celu priču su naravno uključene razne buržoaske, studentske organizacije, čiji predstavnici se oglašavaju po ovom pitanju želeći sebe da predstave u očima običnog studenta kao nekoga ko se bori za njihova prava i da će se oni svim sredstvima boriti protiv poskupljenja. To je naravno laž. Godinama unazad praksa je pokazala njihovu stvarnu borbu koja se zasniva na udobnosti fotelje, zarad svojih sitnosopstveničkih, karijerističkih interesa. Njihova pozicija je jasna. Oni su pokazali svoje pravo lice, jer iz prethodnih godina možemo videti da oni rade u interesu sprovođenja politike komercijalizacije obrazovanja, koja otpočinje sa reuspostavom kapitalizma u Srbiji, a svoj ekstremni oblik dobija primenom Bolonjske deklaracije. Oni misle da će uhvatiti ovom iznenadnom odlukom na spavanju progresivne studente namećući im svoje predstavnike kao vođe “bunta” koji za cilj prema utvrđenom scenariju iz prethodnih godina prihvataju mrvice koje su unapred utvrđene, kako bi na taj način vlast amortizovala ogorčenje studentskih masa povodom opravdanog nezadovoljstva.
Buržoazija u Srbiji ima nameru da izvrši proces privatizacije obrazovanja po sličnom modelu koji je sproveden u privredi, samo sa razlikom u tome što su u ovom procesu radnici ostali bez posla i oduzeto im je ono što su stvarali decenijama od strane domaćeg i stranog krupnog kapitala, dok velika većina studenta privatizacijom će ostati uskraćena za jedno od osnovnih civilizacijskih tekovina, prava na besplano i javno finasirano obrazovanje. Suština je ista. Ona je usmerena prema interesima ogromne većine ljudi. Krajni cilj ovakve politike je potpuna privatizacija obrazovanja, u kojoj će samo 3% studenata biti na budžetu, u koje će obrazovanje biti dostupno samo onima koji imaju pare, kao i nedostatak visokoobrazovanog kadra koji će prouzrokovati da Srbiju dovede u još veću zavisnost od one u kojoj se danas nalazi. Takođe, treba istaći da se iza ove odluke krije ukidanje autonomije univerziteta i studentskog organizovanja koje se priprema u novom zakonu o obrazovanju. To nam pokazuje najbolje činjenica da postoji “neusaglašenost” između Ministarstva prosvete sa jedne strane i rektorata sa druge o poskupljenju školarina. Po sadašnjem zakonu ministarstvo ima savetodavnu funkciju prema fakultetima, dok konačnu odluku o uslovima studiranja donosi Savet na fakultetu. Tako ministarstvo prosvete u medijima je navodno protiv povećanja školarina.
Pomenuti trik, vlast u Srbiji upravo želi da iskoristi kao svoj argument kako bi ukinuli autonomiju fakulteta, pod plaštom da oni “nemaju” kontrolu nad današnjim fakultetima I univerzitetskim vlastima. Treba istaći činjenicu da nije slučajno da na fakultetima u kojima je postojao otpor u prethodnim godinama budu izopšeteni od povećanja školarina, kao I to, da do poskupljenja neće doći na drugim iniverzitetskim gradovima u Srbiji. To je trik kojim se buržoazija u Srbiji koristi od početka primene Bolonjske deklaracije u kojoj na pracijalan način primenjuje njenu politiku kako bi sprečila masovniji otpor. Ovim podlim trikom kojim se služila u prethodnim godinama uvođenjem različitih bodovnih granica za budžet, sad se po istom principu koristi I po pitanju poskupljenja školarina, sve u cilju razjedinjavanja studentskog otpora.
Potrebno je naglasiti da studentsko pitanje nije odvojeno od drugih pitanja u društvu. Ono je usko pvezano sa radničkim, seljačkim, đačkim i svim onim pitanjima sa kojima se suočava ogromna većina ljudi u uslovima kapitalističkog varvarstva. Mi jedini izlaz vidimo u organizovanoj, svakodnevnoj borbi! U borbi koja će imati zajednički front sa svim ugroženim elementima u društvu. Borba koja će se zasnivati na međusobnom pomaganju i solidarnosti zarad ostvarivanja zajedničkih interesa. Stoga, ne smemo se praviti nemi da ako danas naš fakultet nije pogođen problemom školarina da to znači da ne trebamo da dignemo svoj glas, jer će taj problem biti sutra i naš problem. Moramo odbaciti borbu koja se zasniva samo na parcijalnim zahtevima, jer njen rezultat se zasniva na sve gorim i gorim uslovima studiranja iz godine u godinu. Mi moramo odbaciti buržoaske studentske organizacije koje su produžena ruka vlade, čiji je cilj smirivanje, a ne rešenje studentskog bunta. Mi moramo prihvatiti borbu koja može objediniti sve studente. To može samo borba koja ima anti-bolonjski karakter usmeren protiv dalje privatizacije obrazovanja, borba čiji će ciljevi biti kvalitetno i svima dostupno obrazovanje, kao i sama socijalna transformacija društva. Ne smemo da čekamo oktobar ako mislimo da se odupremo poskupljenju školarina, jer se na taj način nećemo odupreti. Mi moramo krenuti na organizovanju borbe sad, jer samo na taj način možemo sprečiti dalju komercijalizaciju obrazovanja!
Znanje nije roba!
Studentni, a ne klijenti!
Studentni, a ne klijenti!
Нема коментара:
Постави коментар