STUDENTSKI FRONT

Živeo 4.april Dan studenata – U borbu za studentska prava

 

 

Studentski front (SF) svim koleginicama i kolegama srdačno čestita naš borbeni praznik, 4.april, Dan studenata.
Na današnji dan, student Pravnog fakulteta u Beogradu drug Žarko Marinović mučki je ubijen od strane pripadnika ljotićevsko-fašističkih hordi, vernih slugu krupnog kapitala. Pored toga što je jedna od prvih fašističkih žrtava u Jugoslaviji, Žarko Marinović je i simbol organizovane borbe progresivnih studenata koji su se borili za humaniji, bolji svet, svet u kome obrazovanje ima svrhu opšteg napretka društva, u kome ono nije podvrgnuto interesima kapitalističkog tržišta, svet u kome je ono besplatno i dostupno svima. Današnja situacija, kada je reč o studentima i studentskoj borbi, se u mnogome poklapa sa ondašnjom. Studenti iz perioda kraljevine Jugoslavije  živeli su u krizi kapitalizma, bedi, siromaštvu, situaciji u kojoj se i mi nalazimo. Buržoazija je tada, kao što je to bio slučaj i sada (najbolji primer su blokade fakulteta 2011. i 2012. godine) slala svoje kerove na lanicma da je brane, razne provokatore i klerofašističke organizacije kako bi ugušila otpor progresivnih studenta u njihovoj pravičnoj borbi. Nakon restauracije kapitalizma u Srbiji, sa privatizacijom industrije, prirodnih bogatstava, telekomunikacija, rame uz rame se odvija proces komrecijalizacije obrazovanja, a svoj ekstremni oblik dobija otpočinjanjem primene Bolonjske deklaracije. Reč je o retrogradnom procesu koji onemogućava akademsko školovanje deci iz porodica koje žive od sopstvenog rada, i studiranje pretvara u privilegiju bogatih. Pored toga što taj dokument pretvara znanje u robu, u kom je cena i kupovina diplome u prvom, a samo znanje u drugom planu, Bolonjska deklaracija ima za cilj obesmišljavanje obrazovanja svodeći ga na nivo srednjoškolskog , štancajući kadrove u svrhu obaranja cene na tržištu rada. Komercijalizacijom obrazovanja, nametanjem školarina kojoj su ogromnoj većini studenata nepristupačne, smanjivanje iz godine u godinu budžetskih mesta, vlasti u Srbiji svesno vode politiku onemogućavanja studiranja siromašnima, namećući im takmičenje u kom će studenti drugog studenta gledati kao na rivala, a ne kao kolegu, druga, prijatelja. Studentski front ističe činjenicu da naš najveći protivnik danas nije buržoazija, Vlada, Ministarstvo prosvete, Bolonjska deklaracija, korumpirani studentski činovnici. Naš najveći protivnik je naša vlastita dezorganizovanost. Moramo stati na put apatiji u koju nas vlast (buržoazija) namerno uvlači, namećući nam mišljenje da su stvari oko nas nepromenljive. Oni znaju da smo mi u većini. Oni znaju da mi imamo ogromnu potencijalnu snagu. Stoga nas se i plaše. Niko sem nas ne može i neće promeniti trenutnu situaciju. Da bi smo je promenili moramo se uključiti u aktivnu, organizovanu, svakodnevnu borbu, odnosno u borbu koja će se voditi od minimalnih ka maksimalnim zahtevima, borbu koja će se odnositi i na obezbeđivanje literature, bolje hrane u menzama, više mesta u studentskim domovima, više mesta u bibliotekama, veći kvalitet nastave, obezbeđivanje sredstava studentskim klubovima, ukidanja ispitnih prijava, pa preko besplatnog obrazovanja do opšte socijalne transformacije društva. Pored organizovane studentske borbe, mi moramo praviti saveze i sa drugim borbenim elementima u društvu, jer samo studentsko pitanje nije izolovano pitanje, već je ono usko povezano sa radničkim, seljačkim i mnogim drugim pitanjima. Moramo priznati da pomaci u studentskoj borbi postoje. Studenti su prethodnih godina podigli svoju borbenost radikalizacijom, odbacujući buržoaske predstavnike. Takvim studentskim ,,predstavnicima'' je jedini cilj ispunjavanje njihovih karijerističkih i sitnospstveničkih aspiracija, preko leđa ogromne većine studenata. Studenti su odbacili karnevalske šetnje, budalaštine u vidu defetističkog otpora štrajka glađu, konkretizujući svoju borbu blokadama i borbenim protestima. Važan iskorak je napravljen prošle godine kada je 4. april obeležen borbenim protestom za besplatno i svima dostupno obrazovanje, kao i velikim anti-bolonjskim protestom 7. novembra. Nakon tog protesta, progresivni studenti su se priključili sindikatima 14. novembra u koordinisanoj evropskoj sidikalnoj i studentskoj akciji protiv varvarskih kapitalističkih mera štednje, u kojoj su se studenti sa govornice zajedno sa sindikatima obratili javnosti, šaljući sliku solidarnosti i uzajmne pomoći u ostvarivanju pravičnih ciljeva, a jedan od glavnih sindikalnih zahteva odnosio se na besplatno i svima dostupno obrazovanje. Aktivisti Studentskog fronta su stajali u prvim borbenim redovima u u svim tim događajima, zajedno sa ostalim progresivnim studentima. Vreme je da napravimo sledeći iskorak. Sledeći korak je organizovana borba koja će se voditi svakodnevno. Moramo prevazići neke dečije bolesti i shvatiti da su buržoaska država, vlada, ministarstvo, buržoaske studentske organizacije organizovani represivni aparat do najamanjih sitnica, čiji je cilj gušenje bilo kakvog otpora. Vlast na svojim lancima drži uprave fakulteta, prestavnike buržoaskih studentskih organizacija i svih onih koji žele da nas ubede da je katastrofalan obrazovni sistem, preskupe školarine, ustvari za naše dobro. Protiv njih se možemo suprostaviti samo organizovanom borbom sa jasnim ciljevima. Ne shvatimo li nužnost organizovane borbe, svesno, ili ne, radićemo u interesu privatizacije obrazovanja. Potrebno je ugledati se na svetle primere koji su omogućili besplatno kvalitetno obrazovanje. Primere imamo u bivšim, među kojima je i naša, Jugoslavija, i postojećim socijalističkim zemljama. Takođe treba da se ugledamo i na studente koji su se izborili ili se bore za besplatno obrazovanje u Grčkoj, Čileu, Kanadi. Dan studenata, 4. april, pored sećanja na Žarka Marinovića, ujedno nam je i pokazatelj da se jedino organizovanom borbom mogu ostvariti studentski pravični zahtevi. To nam pokazuje iskustvo borbe kako kolega širom sveta, tako i generacije Žarka Marinovića, koja da nije shvatila nužnost organizovanja širokih frontova sa drugim ugroženim grupacijama u društvu sigurno ne bi bila u stanju da pobedi najveće zlo u istoriji čovečanstva fašizam, ne bi bila u stanju da se izbori za besplatno i svima dostupno obrazovanje, kao i to, da bez organizovane borbe ne bi bila u stanju da se izbori za socijalnu transformaciju društva.
Znanje nije roba! Studenti, a ne klijenti!