ISTINA JE SAMO JEDNA, LIBERTARIJANSKE LAŽI NEĆE PROĆI

Povodom niza neistina koje je vezano za održavanje tribine na Filozofskom fakultetu iznelo opskurno udruženje „Studenti za slobodu“ i još neke njima naklonjene antinarodne anarho-kapitalističke grupacije, Studentski front je odlučio da se oglasi i javnost upozna sa onim što se zaista dešavalo na tom događaju.

Istina je samo jedna, a ona glasi da su progresivni studenti Fiozofskog fakulteta, uglavnom pripadnici Studentskog fronta, u ponedeljak 13.maja 2013. godine posetili tribinu u organizaciji „Studenata za slobodu“ posvećenu promociji izvesne antinarodne publikacije ultra-liberalne sadržine kako bi izrazili protest protiv propagiranja reakcionarnih i retrogradnih anarho-kapitalističkih ideja na fakultetu na kome studiraju. Apsolutna je laž da su prisutni progresivni studenti „ometali slobodu okupljanja i govora“ kao i da su „ od ranije poznati zbog primenjivanja nasilja nad neistomišljenicima“. Nijedan pripadnik Studentskog fronta, niti i jedan od progresivnih studenata koji su prisustvovali tribini nikada nije osuđivan niti privođen „zbog nasilja nad neistomišljenicima“. 

Druga laž je da su studenti Filozofskog fakulteta koji su došli da izraze protest na tribini vređali i pretili njenim učesnicima, čime su „ometali slobodu okupljanja“. Činjenice su sasvim drugačije. Pripadnici Studentskog fronta i drugi progresivni studenti su, te večeri, ne ugrožavajući svojim delanjem ni jedan od postulata parlamentarne demokratije za koju se „Studenti za slobodu“ bezrezervno zalažu, iskoristili svoje ustavno i akademsko pravo da izraze protest protiv propagiranja reakcionarnih ideja koje žele da ukinu neke od osnovnih civilizacijskih vrednosti za koje se višedecenijskom borbom izborila radnička klasa. 

Naime, „Studenti za slobodu“ pripadaju političkom pokretu takovanih libertarijanaca, odnosno anarho-kapitalista koji propagiraju anticivilizacijske stavove poput onih da trudnice dok su na bolovanju ne treba da primaju platu, da radnik koji je na bolovanju ne treba da prima platu, da ne treba da postoji minimalna dnevnica, da se ukinu apsolutno sva dotiranja koja postoje u zdravstvu i školstvu.

 Jedan od „bisera“ koji anarho-kapitalisti zastupaju je da je državi nepotrebna vojska i policija jer je to „trošak“ već da se čuvanje zakona poveri privatnim vojskama kapitalističkih eksploatatora. Libertatijanci su pristalice i poštovaoci nedela reakcionarnih ličnosti poput čileanskog fašističkog krvoloka Augusta Pinočea, srpskog kvislinga za vreme Drugog svetskog rata Dragoljuba Mihailovića i najvećeg dušmana britanske radničke klase Margaret Tačer. Takođe, većina libertarijanaca daje punu podršku udarnoj vojnoj pesnici zapadnog imperijalizma NATO i njegovom agresivnom ponašanju širom planete. Kad se sve ovo uzme u obzir, sasvim je jasno zašto su aktivisti Studentskog fronta i drugi progresivni studenti rešeni da se suprotstave takvim anticivilizacijskim stavovima na svom fakultetu posetili tribinu. Nasilja, ni fizičkog ni verbalnog nije bilo, to je laž anarho-kapitalista. Progresivni studenti su svoj revolt protiv iznošenja reakcionarnih antihumanističkih stavova manifestovali sredstvima protesta potpuno legalnim i opšteprihvaćenim u parlamentarnim demokratijama i akademskim krugovima. Desetak članova Studentskog fronta i ostalih progresivnih studenata su skandirali „NATO ubice, napolje iz Srbije“, „Bando buržujska“, Mi smo studenti, nismo klijenti“, „Danas gori Španija, danas gori Grčka, goreće i Srbija samo nek se krčka“ i „Napolje s Filozofskog“. Iz priloženog se jasno vidi da nikakve agresije, da nikakvih fizičkih i verbalnih nasrtaja nije bilo već samo iznošenje argumentovanih kvalifikacija protiv reakconarne ideologije koju su pokušali da propagiraju „Studenti za slobodu“.

Sledeći njihov "biser" ističe da je tribina „nasilno prekinuta“ je to što su protestanti samo skandirali i glasno negodovali a nisu „hteli da civilizovano uzmu učešće u diskusiji“. Studentski front poručuje da je svaka „diskusija“ sa onima koji podržavaju Pinočea, smatraju da trudnice nemaju pravo na nadoknadu a radnici na plaćeno bolovanje u istoj meri nemoguća kao i sa onima koji propagiraju fašizam, rasizam, ksenofobiju i nacionalšovinizam. Isto tako, kako je društveno neprihvatljiva svaka „polemika“ sa fašistima, rasistima, ksenofobima i nacionalšovinistima, isto je tako potpuno društveno neprihvatljiva svaka „polemika“ sa anarho-kapitalističkim bezdušnicima. Svaka „polemika“ sa takvim ekstremistima, koji zastupaju ideologiju koja je neprijatelj naroda, bi faktički predstavljala paktiranje sa njihovim retrogradnim idejama i pružanje podrške njihovim anticivilizacijskim stavovima. „Studenti za slobodu“ imaju pravo da misle šta god hoće ali moraju da budu svesni toga da šire reakcionarnu ideologiju koja u biti napada osnovna ljudska prava i ugrožava egzistenciju svih koji žive od svog rada, i da nijedno humanistički orijentisano ljudsko biće neće propustiti priliku da izrazi protest protiv takvih nazadnih shvatanja. S obzirom da je Filozofski fakultet u Beogradu uporište progresivnih studentskih ideja sasvim je normalno i prihvatljivo što su progresivni studenti tog fakulteta izrazili svoje negodovanje i gnušanje zbog održavanja sramne tribine. Treba istaći i to da niko od liberatrijanaca nije od strane progresivnih i pravdoljubivih studenata isteran iz učionice u kojoj je trebalo da se održi tribina, već su je oni na poziv organizatora sami napustili i izašli iz zgrade fakulteta. Da je tvrdnja „Studenata za slobodu“ o tome da su progresivni studenti za cilj imali da uzurpiraju „pravo na slobodno okupljanje i slobodu govora“ klevetnička i potpuno besmislena potvrđuje podatak da su svoju „tribinu“ anarho-kapitalisti održali na platou ispred Filozofskog fakuulteta i da ih niko od progresivnih studenata u tome nije sprečavao, niti je imao takvu nameru. Pripadnici Studentskog fronta i drugi progresivni studenti su želeli samo da se suprotstave nesmetanom iznošenju ideja koje ugrožavaju prava i egzistenciju drugih na slobodarskom Filozofskom fakultetu. Svako pristojno biće ima moralnu obavezu da se suprotstavi besramnim idejama „libertarijanizma“, najvernijeg psa čuvara kapitalističkog poretka. O prizemnim komentarima anarho-kapitalista kako su „studenti –levičari koji su došli na tribinu nosili najk patike“ i laži da su im iz „džepova virile koka-kole“ može se konstatovati samo to da su njihove predrasude o „staleškom“ karakteru patika i nerazumevanje marksističke  kritike kapitalističkih proizvodnih odnosa (za njihovu informaciju pomenuta marka patika je najomiljenija među sportski orijentisanim pripadnicima radničke klase šitom sveta) na nivou razmišljanja „lumpen-proletarijata“ koga se toliko gnušaju a sa kojim imaju mnogo toga zajedničkog. Od  mladih „preduzimljivih“ ljudi, a neki od njih žive u stanovima koje su im kupili roditelji i voze se u kolima koje im je kupio tata, veći koeficijent inteligencije i osećaja za ljudskost se ne može ni očekivati.

Jedino što je tačno u tvrdnjama libertarijanaca je da su na njihovu tribinu došli da protestuju marksisti, odnosno komunisti. Studentski front se ponosi svojim progresivnim civilizacijskim marksističkim stavovima, a posebno se ponosi time da nastavlja borbu istinskih studenata za slobodu i pravdu poput heroja komuniste Žarka Marinovića, čiji lik na transparentu uvek prkosno ističemo na svim našim protestima.

Studentski front

Beograd

17. maj 2013. godine