FAŠISTIČKI PROPIS MINISTARSTVA

Влада Републике Србије наставља са отвореним нападима на сиромшне студенте! У циљу спровођења политике уништавање високошколског образовања у Србији, Министраство просвете, науке и технолошког развоја повукло је најсрамнији потез у модерној историји Србије. Пропис који је раван фашистичком режиму, нацистичке Немачке и Италије. Ударила је на студенте из осетљивих друштвених група, тј. студенте са инвалидитетом! Влада Републике Србије је у циљу спровођења мера штедње одлучила да штеди новац на онима којима је тај новац неопходан. Од планираних 100 студентских стипендија намењеним студентима са инвалидитетом, Министарство ће исплатити само 6 стипендија!

Студенти са инвалидитетом суочавају се са разним проблемима током школовања. Проблеми су углавном финансијске природе. С обзиром да већина студената долази из породица са скромнијим примањима, стипендије представљају значајну помоћ у њиховом издржавању, тим новцем плаћају станарину и исхрану, да не помињемо новац који морају да дају на име здравствених трошкова, а које здравствено осигурање не покрива. Нико и не мисли кроз шта све пролазе родитељи тих студената и са каквим се проблемима суочавају од њиховог рођења. Овакав потез представља пљување у лице тим људима који порезом плаћају министре и посланике. Овом потезом Влада Републике Србије је јасно ставила до знања да за студенте са инвалидитетом нема места на факултетима у Србији, и тако индиректно осталим особама са инвалидитетом да ни за њих нема места у новој ‘’Европској Србији’’ Влада нам ставља до знања да ће сиромашни морати да изнесу терет кризе, док су још једном платили свој повлашћени положај финансирањем владајућих странака.

Систем у коме се дешавају овакве ствари није систем који је усмерен на добробит свих, већ на добробит појединаца. То је систем коме је време да буде замењен бољим и хуманијим друштвом. Студентски фронт се најоштрије противи овом потезу Министарства. Нећемо дозволити нове нападе на студентски стандард. Нећемо дозволити фашистичке прописе на нашим факултетима. Штедите на богатима, а не на особама са посебним потребама! Позивамо све прогресивне студенте да дигну свој глас против "Болоње" и против ускраћивања помоћи нашим здравствено угроженим колегама. Овог пута отишли су предалеко и неће се зауставити уколико их ми не зауставимо.

НЕ БОЛОЊА, ВЕЋ ХАВАНА! ОБРАЗОВАЊЕ И ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА СВИМА!

ЗА ЈАВНО ФИНАНСИРАНО, БЕСПЛАТНО ОБРАЗОВАЊЕ!

SKANDALOZAN NASTUP MINISTRA RADULOVIĆA

Na Pravnom fakultetu u Beogradu, 26. decembra, održana je tribina o predlogu novog Zakona o radu na kojoj je govorio, između ostalih, ministar privrede Saša Radulović. Tribinu je organizovala nevladina organizacija Libertarijanski klub (LIBEK), od ranije poznata kao glasnogovorna organizacija koja praktično-logistički zastupa interese kapitala u Srbiji, a finansira se od strane zapadnih fondacija koje promovišu neoliberalne koncepte u politici, ekonomiji, privredi...

Tribina je bila svojevrstan fijasko na kom su ministar i organizatori doživeli veliko poniženje. Njih su uz skandiranje „zakon neće proći“ i zvižduke dočekali gnevni studenti, radnici i sindikalci među kojma je bilo i u prvim redovima članova Studentskog fronta.

Međutim, tribina je predstavljala još veći fijasko ako se zna da je ona bila pokušaj zamene za javnu raspravu s zaposlenima, nezaposlenima, studentima, penzionerima i svim drugim najširim društvenim slojevima koje redom dotiče sadržaj novog zakona. Javnu raspravu ministar i njegovo ministarstvo mangupski izbegavaju pokušavajući da prikriju kranje antiradnički i antisocijalni karakter novog zakona. U službi ministarstva, t.j. buržoaske vlasti i države, našli su se, nimalo paradoksalno neoliberali. Tradicionalno neoliberali idejno zastupaju reakcionarne pozicije o tzv. deregulaciji, ili što manjem mešanju, odnosno potpunom nemešanju države u pljačku i tlačenje koju sprovode kapitalisti/gazde/mafijaši/tajkuni nad radnicima, društvenom i državnom imovinom, prirodnim resursima i drugim javnim resursima, dobrima i potencijalima. Da bi se deregulacija u punom smislu izvršila, neophodano je mešanje države, njenih institucija i organa, i to na vrlo nedemokratičan način, uglavnom tako što se sprovede brutalna represija nad radnim narodom i svima koji ne pristaju na neizvesnost i prepuštenost divljanju kapitala. Možda najilustrativniji u prethodnom veku za ovakvu konstatciju i viđenje stvari je primer Čilea, u kom je Pinoče zaveo brutalnu vojnu huntu tokom koje je, procenjuje se, preko 130.000 bilo uhapšeno, više hiljada pobijeno, a preko 30.000 mučeno i zlostavljano. To je bila traumatična cena koju je narod Čilea platio za sprovođenje neoliberalnih eksperimenata tzv. Čikaške škole koju su nesebično finansijski i logistički podržali SAD i CIA. U odbrani interesa kapitala, dakle glavnom zadatku neoliberala, sve vlade koje su na delu realizovale neoliberalne koncepte ostavljale su za sobom pustoš i socijalni haos, i to je ono što danas želi da u Srbiji do kraja realizuje i američki đak ministar Radulović. Neoliberalne koncepcije su posebno agresivne u okolnostima krize kapitalizma, u kojoj se sukob rada i kapitala dodatno intenzifikuje. Predlog novog Zakona o radu je zaista napisan po neoliberalnim merilima, ili barem predstvlja dobar iskorak ka njima kako je i jedan od učesnika tribine posebno naglasio kao veliku „vrednost“ zakona. Jasno je da se u sukobu rada i kapitala novi Zakon o radu jasno opredelio za kapital, i ne može se drugačije tumačiti nego kao još jedna strategija kapitala u okolnostima krize koju je sam kapitalistički sistem porodio. Nema boljeg i lošijeg kapitalizma, ali neoliberalni modeli kojima se rukovodi sadašnji ministar i politika vlade prema pitanju zakona i uslova rada u Srbiji su u najmanju ruku skandalozni.

U svom kratkom izlaganju (inače je čitava tribina trajala nešto kraće od sat i povremena) ministar Radulović je uspeo za iznese more demagogija kojima je pokušao da brani predlog zakona za koji je uporno ponavljao da njegovo ministarstvo nije resorno, te i da ga navodno nisu napisali MMF, Američka privredna komora i druge strane imperijalističke organizacije. Između ostalih demagogija Radulović je ponavljao to da socijalna politika i privreda moraju biti razdvojeni, te da socijalna davanja (ministar je uzeo primer fondova za trudničko-porodiljsko bolovanje) treba ukinuti kako bi se od tog novca mogli formirati fondovi za socijalnu pomoć iz kojih bi porodica s pet nezaposlenih članova primala mesečno neverovatnih 30.000 dinara. Kako bi otklonili mogućnost daljih ispada ministra i žestokog radničko-studentskog negodovanja, organizatori, tačnije moderator iz redova LIBEK-a, se potrudio da tokom diskusije pojedini koji su se prijavili za reč nju i ne dobiju, već je favorizovao gotovo isključivo neoliberale. Negodovanja nisu prestajala i organizatorima nije preostalo ništa već da tribinu okončaju.

Ovakav cirkus odraz je odnosa koji odgovorni imaju prema važnoj temi koju metodično neoliberalno/nedemokratski žele da zataškaju i predlog zakona sprovedu u delo.

Mi im poručujemo da je dosta cirkusa, da zakon neće proći, a da gospodina Radulovića treba momentalno smeniti.

Sekretarijat Studentog fronta,

Beograd,

26.12.2013

STUDENTSKI CENTAR PLJAČKA AKADEMCE

Studentski front (SF) najoštrije osuđuje skandaloznu odluku Studentskog centra da pojača kontrolu u studentskim menzama kako bi na taj način sprečio veliki broj siromašnih studenata da se hrani. Pored te bestidne i drske odluke, Studentski centar je pokrenuo i kampanju oduzimanja kartica za ishranu. Zapravo, o čemu se ovde radi?

Veliki broj studenta je prinuđen da se hrani skromnom hranom u studentskim menzama, koja se iz godine u godinu, iz meseca u mesec pogoršava. Studenti su prinuđeni da se hrane u menzama, jer potiču iz siromašnih porodica. Kako je odnos cene ishrane između budžetskih i samofinasirajućih studenata skoro 1 : 4, veliki broj samofinasirajućih studenata pozajmljuje karticu od budžetskih kako bi se na taj način prehranio.

Studentskom centru takva situacija ne odgovara, jer je njenom rukovodstvu u interesu da se što više studenata prebaci na “ekonomsku” cenu koju plaćaju samofinasirajući studenti kako bi se i ta institucija okoristila u pljačkanju studenata. Stoga je uprava Studentskog centra uvela bahatu kontrolu na samom ulazu i počela da otima kartice studentima, sa obrazloženjem da ta institucija navodno ne može da dozvoli da se samofinasirajući studenti hrane na račun budžetskih jer para za to nema. Taj njihov argument je obična laž, jer su budžetske kartice subvencionisane od strane države. Drugi bezobrazluk Studentskog centra je odluka da poveća cene usluga u menzama za 30 odsto, a taj bezobrazluk je još veći kada se u obzir uzme činjenica da je Vlada ove godine povećala subvencije za 30 odsto.

Dakle, Studentski centar u uslovima ekonomske krize za koju studenti, deca iz radničkih porodica nisu kriva diže cene usluga u menzama i pored povećanih subvencija i vrši teror nad siromašnim studentima koji u uslovima kapitalističke krize i povećanja cena u menzama moraju da se dovijaju kako bi se prehranili. Umesto da im pomogne Studentski centar putem kontrolora vrši represiju nad njima. Revoltirani studenti su odlučili da krenu u rešenje problema. Članovi Studentskog fronta su od prvog dana uzeli učešće u borbi i među onim studentskim aktivistima su koji su inicirali rešenja kako bi se prevazišao problem u kome se nalaze siromašne kolege. Progresivni studenti su izašli sa četiri konkretna predloga pred rukovodstvo Studentskog centra, a oni su sledeći:

1. Da se ukine kontrola i vrate oduzete kartice studentima

2. Da budžetski studenti imaju pravo da ustupe karticu samofinasirajućim studentima

3. Da se povuče odluka o povećanju cena u menzama

4. Poboljšanje kvaliteta ishrane.

Progresivni studenti su dali rok do petka 6. decembra da se problem reši, odnosno da se njihovi zahtevi usliše. Ako do toga ne dođe, borba za prava siromašnih studenata za pristojnu ishranu će se radikalizovati.

Studentski front Beograd, 4.decembar 2013. godine

DOSTA LAŽI, DOSTA PREVARA, DOSTA BOLONJE! - JAVNO FINASIRANO BESPLATNO OBRAZOVANJE JE JEDNI IZLAZ!

Proteklih dana bili smo svedoci “ispitivanja pulsa” progresivnog studentskog pokreta od strane, Vlade Srbije, Narodne skupštine, SKONUS-a (kerova na lancu buržoaskih akademskih vlasti), sa ciljem određivanja najpogodnijeg trenutka za sprovođenje reakcionarne bolonjske reforme, odnosno finalnog obračuna sa siromašnim studentima, koji u uslovima kapitalističke restauracije u Srbiji, čine ogromnu većinu akadamaca.

Studentski front (SF) i ovog puta, u kratkim crtama, naglašava štetni uticaj potpunog promašaja, kojeg nijedan ozbiljan univerzitet u Evropi nije prihvatio, tzv. „Bolonjske deklaracije“, retrogradnog procesa obesmišljavanja studija, njihovog pretvaranja u kurseve, a znanja u robu. Značajno je istaći da su oni koji uporno obmanjuju studente upravo Vlada Srbije, Ministarstvo prosvete i tzv. „zvanični“ studentski predstavnici (izabrani od strane jednog procenta studenata). Pred početak ovog semestra resorno ministarstvo je najavilo ponovno povećanje školarina, uz istovremeno smanjenje broja ispitnih rokova i povećanje neophodnog proseka za ostvarivanje prava na studentsku stipendiju. Dakle. najnoviji paket mera koji je usmeren na dalju destrukciju studentskog standarda i pretvaranje obrazovanja u privilegiju bogatih. Sve to, još jednom, potvrđuje da je postojeći državni kurs Srbije usmeren isključivo ka što temeljnijem implementiranju divljačkog kapitalističkog sistema, koji u potpunosti ne mari za socijalnu pravdu i ljudsko dostojanstvo. Sve je to, razumljivo, rezultiralo ogromnim nezadovoljstvom studenata, dok su predstavnici SKONUS-a želeli su da se istaknu kao “prva linija odbrane” studentskog standarda i kao jedina studentska organizacija koja može uticati na odluke Ministarstva prosvete. Oni su pobedonosno mahali postignutim dogovorom sa predstavnicima buržoaskog režima. Vreme je pokazalo, kao je Studentski front i ranije isticao, da je to ništa drugo do najobičnija laž i prevara.

Podsećanja radi, planirane nakaradne mere bile bi sprovedena još 2011. godine da glas nisu digli progresivni studenti sa Filozofskog i Filološkog fakulteta i Više elektrotehničke škole, koji su tri sedmice organizovali herojsku blokadu fakulteta, čije uprave uz podršku buržoaskih vlasti danas pljačkaju studente. Pobuna je tad pretila da se raširi vrlo brzo, zbog čega je brutalno ugušena na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kada je obezbeđenje zaustavilo studente da uđu u svoju zgradu. Da se studentski opravdani bunt nije smirio, najbolje je pokazala prošlogodišnja pobuna studenata Likovnih umetnosti u Beogradu koji su dve nedelje držali pod blokadom taj fakultet iz kojeg je proizašla saradnja sa progresivnim kolegama sa drugih fakulteta Beogradskog univerziteta. Ta saradnja rezultirala je masovnim protestom za besplatno i javno finasirano obrazovanje, koji su buržoaski mediji uglavnom ignorisali. Kada su pojedini fakulteti odlučili da ipak povećaju školarine, borbeni studenti su blokirali rektorat Beogradskog univerziteta, nakon čega je povećanje školatrina obustavljeno. Studenti su uspeli da se povežu sa svojim prirodnim saveznikom, radnicima, tako da je blokadu Rektorata podržali levičarsko orijentisani Udruženi sindikati Srbije „Sloga“. Buržoaska vlast, uplašena većeg socijalnog bunta, traži svog trojanskog konja i pronalazi ga u - SKONUS-u, organizaciji takozvanih „studentskih predstavnika u čijim redovima ima veliki broj karijerističkih kadrova vladajućih stranaka čiji je cilj bespogovorno izvršavnje naredbi i sprovođenja interesa režima. U SKONUS-u su zastupljeni i predstavnici opozicionih buržoaskih stranaka, koji takođe kao i oni koji zastupaju interese vlasti, bezuslovno podržavaju reakcionarnu “Bolonjsku deklaraciju”.

Svi oni studentsku borbu pokušavaju da prisvoje i prikažu kao svoj uspeh, što čine uz obilatu pomoć buržoaskih medija. Činjenica je, zapravo, to da dok su progresivni studenti blokirali fakultete, protestovali, bili izloženi nasilju i represiji, SKONUS i ostali „zvanični“ studentski predstavnici sedeli su u svojim foteljama izvršavajući zapovesti svojih buržoaskim nalogodavaca. Sada su sve maske pale. Jasno se vidi da Ministarstvo prosvete, kao i SKONUS imaju isti cilj, konačni obračun sa siromašnim studentima. Stoga će Studentski front, kao i u ranijim protestima stajaati u prvim borbenim redovima odbrane studentskih prava! Naš jedini izlaz je da odbacimo retrogtradnu “Bolonjsku deklaraciju”, zbacimo karijeristički i buržoaski SKONUS i druge lažne prestavnike studenata koji rade u interesu kapitalističkog režima. Potrebno je da u cilju stvaranja širokog društvenog fronta krenemo u svakodnevnu, organizovanu borbu, tražeći savez sa sindikatima, srednjoškolcima, seljacima, penzionerima i svim drugim ugroženim slojevima društva. Krajnje je vreme da kažemo:

Dosta laži! Dosta prevara! Dosta „Bolonje“! Javno finasirano obrazovanje je jedini izlaz! Studenti, a ne klijenti!

Znanje nije roba!

Studentski front Beograd,

02.oktobar 2013. godine

НЕ БОЛОЊИ - ЗА БЕСПЛАТНО СТУДИРАЊЕ!

Активисти Студентског фронта, првог дана акадамске 2013/2014 године, су започели кампању информисања бруцоша о болоњском систему и ономе шта их очекује током студија. Ова кампања је спроведена у следећим универзитетским градовима: Београду, Новом Саду, Косовској Митровици, Крагујевцу. На активисте Студентског фронта са Филолошког факултета у Београду док су делили пропагандни материјал, дивљачки је насрнуло обезбеђење поменутог факултета, које је је по налогу управе покушало на нелегалан и насилан начин да спречи наше активисте у пропагирању антиболоњске декларације. Овај вандалски чин показује јасне немере управе овог факултета која жели да се на страту нове академске године обрачуна са прогресивним студентима. Активисти Студентског фромта су показали још једном своју одлучност, тако да су осујетили физичке и вербалне претње од стране обезбеђења Филолошког факултета поделивши материјал о Болоњској декларацији. У наставку можете прочитати текст брошуре који је дељен:

НЕ БОЛОЊИ - ЗА БЕСПЛАТНО СТУДИРАЊЕ!

 Зашто треба да прочитам ову брошуру?

 Основни циљ ове брошуре састоји се у томе да те као бруцоша/кињу информише о томе шта је то болоњски процес у својој стварној примени у образовном систему Србије. Пре свега, какви те проблеми очекују у току студија, последица до којих они доводе и начину борбе да се они превазиђу.

 Постоје проблеми са болоњским процесом?

 Већина вас који започињете студије, вероватно пуни ентузијазма и великих очекивања болоњу углавном видите као: - Систем високог образовања који пружа једнаке шансе свим студентима без обзира на њихове материјалне могућности.
- Могућност за стицање квалитетног образовања у складу са најсавременијим европским и светским трендовима.
- Шансу да се дође до признате дипломе и добро плаћеног посла у жељеној струци.
- Прилику за научно напредовање, усавршавање и наставак студија у некој од земаља европске уније захваљујући мобилности ЕСПБ бодова. Ви, дакле, болоњу видите онако како вам се она и представља путем медија, разних презентација и промоција. Међутим, најкорисније је да се са њоме упознате „из прве руке“, односно путем разговора са вашим старијим колегама. Оно што ми, који смо искусили шта то болоња у пракси значи, можемо да вам кажемо јесте да - све ове идеје које болоња пропагира, иако јесу позитивне, нису ништа друго него „мртва слова на папиру“, а болоња у својој примени заправо доводи до потпуно супротне реалности.

 Зашто болоња није систем једнаких шанси?

 Болоња није систем једнаких шанси у образовању јер постоји систем наплате школарина. Тај систем јесте механизам дискриминације материјално угрожених студената. Поред папрених школарина, редовно се повећава просек за добијање стипендија које су бедне и нередовне, храна у мензама редовно поскупљује, места у студентским домовима је све мање, док су сами студенти приморани да издвајају новац за разне факултетске таксе, пријавлјивање испита, набавку литературе... Студент који нема новца за школарину неће моћи да се школује. „Али, студент који не учи довоњно вредно не заслужује да буде на буџету“, кажете ви. Нажалост, ускоро ћете и сами схватити да буџет не може да се постигне зато што врло често: морате да радите у току студија; сам бодовни ситем јесте лош па не можете да остварите довољно бодова (број неопходних бодова се стално повећава); желите да довоњно квалитетно научите градиво а не само да јурите бодове; постоји могућност да имате здравствених проблема, породичних проблема или неки другу незгоду, која вам одузима време за учење итд. „Али, школарине се свуда плаћају“. Ово једноставно није тачно, образовање је потпуно бесплатно (јавно финансирано) у: Белорусији, Пољској, Чешкој, Грчкој, Куби, Бенецуели, Анголи, Вијетнаму... Суштина болоње је, дакле, у томе што нам желе протурити знање као нешто што није опште добро већ као некакву робу на тржишту коју ви морате да платите, да би сте са њом изашли на тржиште рада. Уз то систем наплате школарина јесте обична пљачка. Претпоставимо нпр. да се на неки смер уписује 60 студената, од чега 30 на буџету и 30 самофинансирајућих. Поставља се питање: колико нам заправо кадрова треба за то занимање? Ако нам требају свих 60, зашто су њих 30 дискриминисани и плаћају школарину? Ако нам треба само 30, па их држава школује из буџета, зашто уписујемо још 30 који плаћају, а иначе неће бити посла за све? Дакле, у сваком случају ради се о отимању новца. Наравно, нама је увек потребан што већи број кадрова, јер повећање броја високо образованих јесте стратешки циљ апсолутно сваке па и наше државе, будући да је то један од услова општег друштвеног прогреса. Једини систем образовања који пружа потпуно једнаке шансе свим студентима јесте систем јавно финансираног (бесплатног) образовања које се финансира путем пореза свих грађана. Јер зашто би плаћали порез уколико губимо права на све социјалне сигурности (здравство и школстово више нису бесплатни). Дакле, школарине смо већ платили путем пореза.

 Зашто болоња не пружа квалитетно образовање?

Болоњски процес из године у годину успева у томе да наше универзитете своди на ранг „колеџа“ који су далеко ближи вишим школама него ономе што се подразумева под факултетом, а најбоњи показатељ је тај што се изучавање студија претвара у кратке курсеве. Болоња снижава критеријуме довоњног знања за одређену оцену. Демотивишући на тај начин талентоване студенте и доводећи до негативне селекције (мање успешни студенти чешће боље пролазе од својих успешнијих колега!). Шта то значи?
 Узмимо за пример једног студента медицине који полаже нпр. анатомију. Он ће се трудити да испит положи по сваку цену, без обзира што није довољно добро научио (иако можда то жели). Ми не можемо да га кривимо, јер уколико не положи испашће са буџета или можда обновити годину, а нема довољно новца за то. Он ће тај испит можда и положити зато што су критеријуми снижени и добиће 6-ицу. Међутим, он нема довоњно квалитетног знања и није тешко претпоставити до каквих све негативних последица може доћи у његовој лекарској пракси. Са друге стране, студент који заиста жели да зна можда неће ни изаћи на испит за који није довољно научио јер то противречи његовом достојанству. Због тога ће можда обновити годину, изгубити буџет или чак прекинути студије демотивисан зато што од њега боље пролазе они који мање знају. То је оно што доводи до тзв „негативне селекције“.

 Зашто болоња не доводи до признате дипломе и добро плаћеног посла? 

 Завршетак „основних академских студија“, није никаква гаранција да ћете уопште доћи до посла, та диплома готово ничему не служи, јер „мастер се свуда тражи“. Тек са мастер дипломом ви стичете ранг звања какво се некад остваривало на основним академским студијама. Дакле, мастер вам је неопходан. То подразумева, нове школарине које су далеко веће од већ превисоких школарина на основним студијама, нове наплате јер се свака ситница на факултетима плаћа од пријаве испита, овере семестра, разних овера, теренских вежби итд. (иако то варира од факултета до факултета, свакако представља чисто материјално угњетавање.) Ако и завршите мастер, то још увек не значи добро плаћени посао, нити чак уопште плаћени посао. Прва ствар која вас чека на тржишту рада јесте прича како „немате довоњно искуства“. То значи да ћете најпре морати да волонтирате, односно да радите потпуно бесплатно. Затим можда да радите за „миниалац“ да би сте ко зна када, ако икада, стигли до пристојне зараде. 

Зашто болоња не омогућава бољу мобилност студената? 

 Увођење европског система преноса бодова (ЕСПБ) подразумева да се бодови које добијате по испиту (по години укупно 60) могу пренети у неку другу високошколску установу било где у европи где је на снази исти болоњски систем. Ипак изузетно је мали проценат студената који завршавају студије у року, то су углавном талетновани студенти. Оно што њима систем преноса бодова омогућава јесте да студије наставе негде другде и што пре оду из земље, што доводи до одлива мозгова. Идеја о наставку студија негде на страни уопште није лоша. Међутим проблем је у томе што ми не градимо квалитет и углед сопствених факултета тако да су непостојеће шансе да студенти из других земаља наставе студије код нас. Квалитетне студије и факултети који дају успешне стручњаке довољна су реклама сама по себи. Наставка студија у другим земљама је увек било и онда када није било болоњског система. Да би постигли заиста квалитетне студије са једнаким шансама потребно је у потпуности зауставити спровођење болоњске декларације.

 Шта је решење? 

 Решење је организована студентска борба која за свој главни цињ има укидање болоњског процеса и потпуно јавно финансирано образовање. Неопходно је организовати се и изборити за сопствена права, кроз штрајкове, протесте, блокаде факултета, ректората и сл. Традиција анти-болоњске борбе постоји онолико дуго колико и пракса спровођења болоње. Она међутим није давала довоњно резултата зато што: није била довоњно добро организована; студенти нису били адекватно обавештени и упућени у проблеме и решења (нарочито бруцоши); није била усмерена на коначна решења већ је била партикуларна (смањење бодова или смањење школарина а потребно је потпуно укинути бодове и школарине).

 Зар већ не постоје студентске организације које се боре за студентска права? 

 Тачно је да већ постоје одређене организације: студентски парламент, савез студената, студентска унија итд. Међутим, ни једна од њих нема за циљ борбу за материјалне интересе студената. Врло ретко се ове организације супротстављају министарству или управи факултета онда када они доносе нове намете. Те организације више служе као некакав „инфо центар“, дакле, за обавештења о томе какве све услове новчане или друге природе морате да испуњавате. Затим, организују екскурзије (без едукативног садржаја) са приватним туристичким агенцијама, по ко зна каквим условима, и за које студент просечног имовинског стања сигурно нема новца итд. Да ли се те организације ипак могу изборити за наша права? Овде постоје две могућности: 1) те организације желе да се боре за бољи студенски стандард, али не могу. Пракса показује да ако желе да се боре, те организације будући да су део система и под контролом управе, не могу постићи резултате. Овде се ради о систему компромиса. Држава жели да повећа намете нпр. школарине за 20%, она их онда повећа за 40%, студентски „представници“ се онда наводно буне, па се дође до компромиса од 20% што је и почетна идеја. 2) те организације не желе да се боре, јер желе да сачувају постојећи ситстем у коме имају добру позицију. Притом се ради о каријеристима који се боре за своје интересе и често су чланови владајућих, буржоаских партија. Уколико се пак студенти самоиницијативно организују они се чак боре против студената. Своје интересе нећемо остварити кроз корумпиране организације у служби постојећег система. Након низа година неуспешних борби, ми ваше колеге, одлучили смо да оснујемо своју независну организацију под називом „Студентски фронт“.

 Шта је то „Студентски фронт“? 

 Студентски фронт је прогресивна студентска организација која се залаже да сви студенти имају исте шансе приликом школовања, односно да високо школско образовање буде доступно свима, што значи да мора да буде потпуно бесплатно. Студентски фронт се залаже за укидање приватних факултета, јер су они једни од стожера приватизације образованја које за циљ има да онемогући деци из сиромашних породица (огромној већини) да студирају. Студентски фронт у својим редовима окупља децу из радничких, сељачких и породица поштене интелигенције која не трпи неправде. Ми се боримо за општу социјалну трансформацију друштва, а она једино се може остварити организованом, свакодневно борбом.

 Знање није роба! 
 Студенти, а не клијенти!

OSNIVAČKA SEDNICA STUDENTSKOG FRONTA

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u ponedeljak 3.juna 2013. godine u prisustvu delegata iz cele Srbije, odnosno sa Beogradskog, Novosadskog, Kragujevačkog i Prištinskog univerziteta, održana je Osnivačka sednica (sa snagom Kongresa) Studentskog fronta (SF).

Predsedavajući tročlanog Radnog predsedništva bio je drug Vladimir Davidović, a u njegovom sastavu su bili još i Aleksandar Đenić i Nemanja Nedović. Skup je otvorio predsedavajući Radnog predsedništva drug Vladimir Davidović koji je pročitao pisma podrške sestrinskih studentskih progresivnih organizacija, Svestudentskog borbenog fronta Grčke, Komunističkog saveza studenata Austrije, Narodne omladine Poljske i drugih. Nakon toga drug Aleksandar Đenić je pročitao Predlog statuta Studentskog fronta koji je usvojen jednoglasno. Na Osnivačkoj sednici Studentskog fronta izabrana su i rukovodeća tela organizacije. Za članove Sekretarijata Studentskog fronta izabrani su drug Lazar Aksentijević, Medicinski fakultet Kosovska Mitrovica, drug Nemanja Nedović, Filozofski fakultet Novi Sad, drug Marko Šović, Filozofski fakultet Novi Sad, drug Nikola Dojić, Filozofsko fakultet Novi Sad i drug Aleksandar Đenić, Filozofski fakultet Beograd. Za prvog sekretara Studentskog fronta izabran je drug Aleksandar Đenić. Izabrana je i tročlana Statutarna komisija na čijem čelu je drug Jovan Veličković, Pravni fakultet Kragujevac, a u njenom sastavu su i potpredsednik, drug Vladimir Davidović, Filozofski fakultet Beograd i Milan Alivojvodić, Fakultet medija i komunikacije Beograd.

Usvojen je i Plan rada Studentskog fronta u narednom periodu, a osnovane su i odgovarajuće radne grupe i izabrani njihovi koordinatori. Doneta je odluka da se pokrene i glasilo Studentskog fronta, “Novi student” koji će u početku izlaziti u elektronskoj formi sa tendencijom da preraste u štampano izdanje.

Novoizabrani prvi sekretar Studentskog fronta drug Aleksandar Đenić je obrazložio razloge zbog kojih je SF iz neformalne inicijative pokrenute 2010. godine prerastao u studentsku organizaciju sa izgrađenom strukturom koja za cilj ima registraciju kako bi na adekvatan način mogla da vodi borbu za potpuno besplatno studiranje. Studentski front stoji na stanovištu da je besplatno školstvo civilizacijska tekovina ostvarena za vreme izgradnje socijalističkog društvenog sistema u našoj zemlji i da na njega pravo treba da imaju i današnji studenti. Drug Đenić je podsetio na aktivnosti Studentskog fronta od njegovog osnivanja sa posebnim akcentom na rukovodećoj ulozi koju je SF imao u progresivnim studentskim pobunama poput blokade Filozofskog fakulteta u Beogradu 2011. godine, blokade Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2012. godine i blokade Rektorata Univerziteta u Beogradu ove godine kao i u organizovanju uspešnih protesta za besplatno školstvo tekuće i prošle godine. Drug Đenić je argumentovao da nema uspešne studentske borbe bez njenje avangarde, bez njenog rukovodećeg odreda, progresivne studentske organizacije. Takva organizacija je Studentski front. Da bi studenti izvojevali pobedu u borbi za svoje ciljeve potrebno je da imaju organizaciju sa jasno ustrojenim rukovodstvom koje će biti ovlašćeno da sprovodi politiku u najboljem interesu studenata, ali i da ima punu odgovornost za poteze koje povlači. Studentski front je protivnik sektaške politike koja nije u interesu studenata, i zbog toga će nastaviti saradnju sa svim progresivnim studentskim asocijacijama i pojedincima sa kojima ima istovetne ili slične stavove i ciljeve. U svojoj borbi studenti ne mogu i ne treba da budu sami, istakao je drug Đenić, već treba da se udružuju sa svim ostalim progresivnim organizacijama poput političkih partija i sindikata koji se bore za interese ljudi koji žive od svoga rada. Samo stvaranjem šireg socijalnog fronta i izgradnjom humanog i pravednog socijalističkog društva studenti se u potpunosti mogu izboriti za sve svoje ciljeve, zaključio je drug Đenić.

Sekretarijat Studentskog fronta

Beograd,

4.jun 2013. godine

Protest protiv povećanja školarina ostvario značajan uspeh

Studentski front (SF) ocenjuje da je protest studenata ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu održan juče 23.maja 2013. godine protiv povećanja školarina na fakultetima i za besplatno studiranje bio izuzetno uspešan. 

Jučerašnji protest, kao i blokada Rektorata, izvedena 16.maja 2013. godine su pokazali da je pokret za studentska prava napredovao i ojačao, odnosno da su protestne akcije daleko zrelije i učinkovitije nego što je to bilo ranije. “Studentsko proleće 2013 godine”, kako je nazvan naš protest, je  jasno pokazalo da kada je reč o progresivnim studentskim zahtevima više nema ni tračka dileme, osnovni zahtev svih narednih protesta će biti zahtev za besplatno, odnosno javno finansirano obrazovanje. Studentski front izražava posebno zadovoljstvo što je protest ispred Rektorata i zahtev “Studentskog proleća 2013. godine” protiv povećanja školarina usmeren ka univerzitetskim vlastima i za uvođenje besplatnog školstva usmeren prema Vladi Srbije, podržan od strane Udruženih sindikata Srbije “Sloga” čiji je generalni sekretar Milena Jocić govorila na protestu i solidarisal se sa studentskom borbom. Studentski front je uvek isticao potrebu ujedinjenja studenata i radnika u borbi za ostvarenje njihovih osnovnih prava, kao i to da nema uspešne studentske borbe bez stvaranja šireg socijalnog fronta predvođenog radničkom klasom koji jedino može izvesti transformaciju društva u pozitivnom smeru kako za radnike tako i za studente. U tom smislu SF ocenjuje kao izuzetno važnu činjenicu jučerašnje prisustvo "Sloge" na studentskom protestu, kao vesnika budućih još koordinisanijih i masovnijih zajedničkih radničko-studentskih nastupa.

Na jučerašnjem protestu članovi Studentskog fronta bili su u prvim borbenim redovima protesta. Nosili su transparent “Studenti a ne klijenti” i skandirali parole “Danas gori Španija, danas gori Grčka, goreće i Srbija samo nek se krčka”, “Budžeta nema, biće problema”, “Bando buržujska” i “Studenti, radnici”. Ovoga puta pripadnici SF nisu nosili svoju parolu “Ne Bolonja već Havana, obrazovanje svima” i poster studentskog heroja, komuniste Žarka Marinovića. Razlog je taj što je na Plenumu “Studentskog proleća 2013. godine” ( kome je sticajem okolnosti prisustvovao samo jedan član Studentskog fronta) većina prisutnih donela odluku da se te parole ne nose, pri tome ne navodeći racionalne razloge za takav stav. Zbog toga je tako izrečen stav potpuno neprihvatljiv za Studentski front. Ipak, iz razloga da na protestu ne dođe do podele učesnika povodom tog pitanja, što bi bilo dočekano radosno od strane predstavnika buržoaskih univerzitetskih vlasti, aktivisti SF su, teška srca, doneli odluku da se na skupu ne pojave sa svojim uobičajenim parolama. Studentski front nije sektaška organizacija, i to je dokazao na delu, a takođe nije želeo da obezvredi celokupnu delatnost svojih aktivista bez kojih “Studentsko proleće 2013 godine” bez lažne skromnosti možemo da kažemo ne bi bilo realizovano u bilo kom obliku. 

Međutim, Studentski front koristi ovu priliku da zvanično obelodani celokupnoj studentskoj progresivnoj javnosti da je odustajanje od nošenja parole “Ne Bolonja već Havana, obrazovanje svima” i postera Žarka Marinovića prvi i jedini kompromis, učinjen po tom pitanju. Na svim narednim protestima aktivisti Studentskog fronta će nositi te transparente i sve druge koje odluče da nose. Kada je reč o simbolima i transparentima Studentski front odsad zadržava pravo svoje autonomije, što znači da to koje će transparente nositi na progresivnim studentskim skupovima je njegova unutrašnja stvar i da ti transparenti neće biti predmet bilo kakve polemike ili glasanja ni na studentskim plenumima ni “zborovima”. Odnosno, bilo kakve odluke plenuma ili “zbora” po tom ili bilo kom drugom pitanju iz domena organizacione delatnosti Studentskog fronta neće biti prihvaćene niti sprovedene od strane naše organizacije. Mi smo i dalje spremni na partnerski i drugarski odnos sa svim progresivnim studentskim grupama i pojedincima. Mi smo na delu pokazali da nismo sektaši. Ali isto kako mi poštujemo druge progresivne studentske grupe i pojedince, istom merom će te grupe i pojedinci morati da nam odgovore. Verujemo da su drugovi koji su bili protiv nošenja navedenih parola imali dobru nameru ali nisu bili u pravu. Žarko Marinović je bio studentski borac i antifašista i svako ko u budućnosti pod bilo kojim obrazloženjem istupi protiv njega od strane Studentskog fronta će biti tretiran kao neko kome ideja studenske borbe i antifašizma objektivno nije bliska. Takođe, svako onaj ko ne priznaje da je studentski život u Havani primer kakvom treba težiti će biti tretiran kao neko kome ideja besplatnog studiranja objektivno nije bliska.  

Pored toga, Studentski front će nastaviti da radi na svom organizacionom jačanju i stvaranju svestudentske borbene organizacije. Studentski front duboko veruje u ideju direktno-demokratskog odlučivanja koja će, shodno principima dijalektičkog materijalizma, biti ostvarena u besklasnom komunističkom društvu. U kapitalističkom društvu u kome danas živimo nemoguće je razviti “direktno-demokratski princip borbe na fakultetima” što su dosad pokazali svi progresivni studentski protesti i stoga je jedini mogući način za ostvarenje svih naših ciljeva, a prvenstveno besplatnog studiranja, stvaranje hijerarhijski ustrojene studentske organizacije koja će imati svoje izabrane predstavnike sa mandatom i odgovornošču da ispunjavaju zahteve studentskih masa. Ta svestudentska organizacija će istovremeno biti nedvojivi i integralni deo, kompaktna celima sa tim istim studentskim masama. U svojoj borbi za besplatno studiranje, Studentski front će koristiti sve legalne metode borbe i sve institucije za koje smatra da mogu da poboljšaju studentski život i omoguće popularizaciju progresivnih studentskih ideja i stavova.

Studentski front

Beograd,

24.maj 2013. godine

PREDAVANJE AKTIVISTE STUDENTSKOG FRONTA SREDNJOŠKOLCIMA

Aktivista Studentskog fronta drug Vladimir Davidović, u petak 17. maja.2013.godine u Šestoj gimnaziji u Beogradu održao je predavanje učenicima te škole, budućim studentima, o perspektivama studiranja na univerzitetima u Srbiji.
Pred više desetina đaka svih razreda drug Davidović je objasnio zašto je “Bolonjska deklaracija” loša, odnosno kako favorizuje bogate studente u odnosu na one koji dolaze iz porodica koje žive od svog rada, koliko će budući akademci da plate za svoje školovanja kao i sa kakvim problemima će se sresti u toku svog akademskog školovanja. Takođe, istaknuto je zašto je neophodno da se bore za svoja prava tj. objašnjeno je zbog čega se danas progresivni studenti suprotstavljaju samovolji buržoaskih univerzitetskih vlasti. U predavanju je spomenuta saradnja studenata i đaka srednjih škola i neophodnost udruživanja u borbi za svima dostupno, besplatno i kvalitetno školovanje.
Na kraju predavanja drug Davidović je pozvao đake da se pridruže velikom studentskom protestu u četvrtak 23.maja 2013. godine protiv povećanja školarina i za uvođenje besplatnog studiranja, u čijim prvim borbenim redovima će, kao i po običaju, biti aktivisti Studentskog fronta.

BLOKADA REKTORATA USPEŠNO SPROVEDENA

Studetski front (SF) s ponosom ocenjuje da je blokada Rektorata Univerziteta u Beogradu, koju su sproveli progresivni studenti i u kojoj su učestvovali i njegovi aktivisti, važna pobeda u borbi za obnovu civilizacijske tekovine stečene u vreme socijalističke izgradnje naše domovine, besplatnog studiranja.
Pripadnici Studentskog fronta su zajedno sa drugim progresivnim studentima Univerziteta u Beogradu juče 16. maja 2013. godine oko 16 sati blokirali zgradu Rektorata u znak protesta protiv povećanja školarina. Protest upozorenja je okončan danas u 12 sati konferencijom za novinare na kojoj je nasutpio i drug Aleksandar Đenić, aktivista Studentskog fronta. On je istakao da studenti u protestu zahtevaju od Rektorata Univerziteta u Beogradu povlačenje odluke o poskupljenju školarina i momentalno smanjivanje istih. Takođe, studenti od Ministarstva prosvete i Vlade Srbije traže donošenje odluke o javnom finansiranom, odnosno o potpuno besplatnom studiranju.

Studentski front poziva sve studente da se priključe zajedničkoj borbi, koja treba da spreči buržoaske univerzitetske vlasti da podignu školarine kako su ranije i najavili. Međutim, progresivni studentski pokret ne može i neće da se zadovolji samo eventualnim povlačenjem odluke o poskupljenju školarina. Studentski front ističe da studenti kao svoj minimalni cilj treba da istaknu i zahtev za smanjenjem enormnih školarina a maksimalni, krajnji cilj, treba da bude javno finansirano, odnosno besplatno školstvo za sve, koje je u potpunosti moguće samo ostvariti uz socijalnu tranformaciju društva u kojoj će studenti, kao i čitavo društvo biti potpuno oslobođeni razlike između fizičkog i umnog rada, odnosno podele čoveka, koja je karakteristična za kapitalistički sistem.

Jedna od faza u našoj pravednoj borbi za studentski progres treba da bude i ukidanje reakcionarne „Bolonjske deklaracije“ koja ima za cilj da demotiviše decu iz radničkih porodica da se fakultetski obrazuju. U tom smislu Studentski front ponosno i prkosno ističe svoju parolu „Ne Bolonja već Havana, obrazovanje svima“. 

Studentski front poziva sve koleginice i kolege da uzmu učešće na sledećem studentskom protestu čiji će zahtev prema Rektoratu Univerziteta biti stopiranje odluke o povećanju školarina, a prema Vladi Srbije i resornom ministarstvu uvođenje besplatnog studiranja za sve, a koji će se održati u četvrtak 23.maja 2013. godine. 

Pripadnici Studentskog fronta će i dalje biti u prvim borbenim redovima studentskih borbi pod svojim transparentom „Studenti a ne klijenti!. Studentski front poziva sve progresivne organizacije i pojedince da podrže studentsku borbu protiv školarina i za besplatno obrazovanje.

Znanje nije roba!

Studenti a ne klijenti!

Dole školarine!

Za besplatno studiranje!

Studentski front

Beograd

ISTINA JE SAMO JEDNA, LIBERTARIJANSKE LAŽI NEĆE PROĆI

Povodom niza neistina koje je vezano za održavanje tribine na Filozofskom fakultetu iznelo opskurno udruženje „Studenti za slobodu“ i još neke njima naklonjene antinarodne anarho-kapitalističke grupacije, Studentski front je odlučio da se oglasi i javnost upozna sa onim što se zaista dešavalo na tom događaju.

Istina je samo jedna, a ona glasi da su progresivni studenti Fiozofskog fakulteta, uglavnom pripadnici Studentskog fronta, u ponedeljak 13.maja 2013. godine posetili tribinu u organizaciji „Studenata za slobodu“ posvećenu promociji izvesne antinarodne publikacije ultra-liberalne sadržine kako bi izrazili protest protiv propagiranja reakcionarnih i retrogradnih anarho-kapitalističkih ideja na fakultetu na kome studiraju. Apsolutna je laž da su prisutni progresivni studenti „ometali slobodu okupljanja i govora“ kao i da su „ od ranije poznati zbog primenjivanja nasilja nad neistomišljenicima“. Nijedan pripadnik Studentskog fronta, niti i jedan od progresivnih studenata koji su prisustvovali tribini nikada nije osuđivan niti privođen „zbog nasilja nad neistomišljenicima“. 

Druga laž je da su studenti Filozofskog fakulteta koji su došli da izraze protest na tribini vređali i pretili njenim učesnicima, čime su „ometali slobodu okupljanja“. Činjenice su sasvim drugačije. Pripadnici Studentskog fronta i drugi progresivni studenti su, te večeri, ne ugrožavajući svojim delanjem ni jedan od postulata parlamentarne demokratije za koju se „Studenti za slobodu“ bezrezervno zalažu, iskoristili svoje ustavno i akademsko pravo da izraze protest protiv propagiranja reakcionarnih ideja koje žele da ukinu neke od osnovnih civilizacijskih vrednosti za koje se višedecenijskom borbom izborila radnička klasa. 

Naime, „Studenti za slobodu“ pripadaju političkom pokretu takovanih libertarijanaca, odnosno anarho-kapitalista koji propagiraju anticivilizacijske stavove poput onih da trudnice dok su na bolovanju ne treba da primaju platu, da radnik koji je na bolovanju ne treba da prima platu, da ne treba da postoji minimalna dnevnica, da se ukinu apsolutno sva dotiranja koja postoje u zdravstvu i školstvu.

 Jedan od „bisera“ koji anarho-kapitalisti zastupaju je da je državi nepotrebna vojska i policija jer je to „trošak“ već da se čuvanje zakona poveri privatnim vojskama kapitalističkih eksploatatora. Libertatijanci su pristalice i poštovaoci nedela reakcionarnih ličnosti poput čileanskog fašističkog krvoloka Augusta Pinočea, srpskog kvislinga za vreme Drugog svetskog rata Dragoljuba Mihailovića i najvećeg dušmana britanske radničke klase Margaret Tačer. Takođe, većina libertarijanaca daje punu podršku udarnoj vojnoj pesnici zapadnog imperijalizma NATO i njegovom agresivnom ponašanju širom planete. Kad se sve ovo uzme u obzir, sasvim je jasno zašto su aktivisti Studentskog fronta i drugi progresivni studenti rešeni da se suprotstave takvim anticivilizacijskim stavovima na svom fakultetu posetili tribinu. Nasilja, ni fizičkog ni verbalnog nije bilo, to je laž anarho-kapitalista. Progresivni studenti su svoj revolt protiv iznošenja reakcionarnih antihumanističkih stavova manifestovali sredstvima protesta potpuno legalnim i opšteprihvaćenim u parlamentarnim demokratijama i akademskim krugovima. Desetak članova Studentskog fronta i ostalih progresivnih studenata su skandirali „NATO ubice, napolje iz Srbije“, „Bando buržujska“, Mi smo studenti, nismo klijenti“, „Danas gori Španija, danas gori Grčka, goreće i Srbija samo nek se krčka“ i „Napolje s Filozofskog“. Iz priloženog se jasno vidi da nikakve agresije, da nikakvih fizičkih i verbalnih nasrtaja nije bilo već samo iznošenje argumentovanih kvalifikacija protiv reakconarne ideologije koju su pokušali da propagiraju „Studenti za slobodu“.

Sledeći njihov "biser" ističe da je tribina „nasilno prekinuta“ je to što su protestanti samo skandirali i glasno negodovali a nisu „hteli da civilizovano uzmu učešće u diskusiji“. Studentski front poručuje da je svaka „diskusija“ sa onima koji podržavaju Pinočea, smatraju da trudnice nemaju pravo na nadoknadu a radnici na plaćeno bolovanje u istoj meri nemoguća kao i sa onima koji propagiraju fašizam, rasizam, ksenofobiju i nacionalšovinizam. Isto tako, kako je društveno neprihvatljiva svaka „polemika“ sa fašistima, rasistima, ksenofobima i nacionalšovinistima, isto je tako potpuno društveno neprihvatljiva svaka „polemika“ sa anarho-kapitalističkim bezdušnicima. Svaka „polemika“ sa takvim ekstremistima, koji zastupaju ideologiju koja je neprijatelj naroda, bi faktički predstavljala paktiranje sa njihovim retrogradnim idejama i pružanje podrške njihovim anticivilizacijskim stavovima. „Studenti za slobodu“ imaju pravo da misle šta god hoće ali moraju da budu svesni toga da šire reakcionarnu ideologiju koja u biti napada osnovna ljudska prava i ugrožava egzistenciju svih koji žive od svog rada, i da nijedno humanistički orijentisano ljudsko biće neće propustiti priliku da izrazi protest protiv takvih nazadnih shvatanja. S obzirom da je Filozofski fakultet u Beogradu uporište progresivnih studentskih ideja sasvim je normalno i prihvatljivo što su progresivni studenti tog fakulteta izrazili svoje negodovanje i gnušanje zbog održavanja sramne tribine. Treba istaći i to da niko od liberatrijanaca nije od strane progresivnih i pravdoljubivih studenata isteran iz učionice u kojoj je trebalo da se održi tribina, već su je oni na poziv organizatora sami napustili i izašli iz zgrade fakulteta. Da je tvrdnja „Studenata za slobodu“ o tome da su progresivni studenti za cilj imali da uzurpiraju „pravo na slobodno okupljanje i slobodu govora“ klevetnička i potpuno besmislena potvrđuje podatak da su svoju „tribinu“ anarho-kapitalisti održali na platou ispred Filozofskog fakuulteta i da ih niko od progresivnih studenata u tome nije sprečavao, niti je imao takvu nameru. Pripadnici Studentskog fronta i drugi progresivni studenti su želeli samo da se suprotstave nesmetanom iznošenju ideja koje ugrožavaju prava i egzistenciju drugih na slobodarskom Filozofskom fakultetu. Svako pristojno biće ima moralnu obavezu da se suprotstavi besramnim idejama „libertarijanizma“, najvernijeg psa čuvara kapitalističkog poretka. O prizemnim komentarima anarho-kapitalista kako su „studenti –levičari koji su došli na tribinu nosili najk patike“ i laži da su im iz „džepova virile koka-kole“ može se konstatovati samo to da su njihove predrasude o „staleškom“ karakteru patika i nerazumevanje marksističke  kritike kapitalističkih proizvodnih odnosa (za njihovu informaciju pomenuta marka patika je najomiljenija među sportski orijentisanim pripadnicima radničke klase šitom sveta) na nivou razmišljanja „lumpen-proletarijata“ koga se toliko gnušaju a sa kojim imaju mnogo toga zajedničkog. Od  mladih „preduzimljivih“ ljudi, a neki od njih žive u stanovima koje su im kupili roditelji i voze se u kolima koje im je kupio tata, veći koeficijent inteligencije i osećaja za ljudskost se ne može ni očekivati.

Jedino što je tačno u tvrdnjama libertarijanaca je da su na njihovu tribinu došli da protestuju marksisti, odnosno komunisti. Studentski front se ponosi svojim progresivnim civilizacijskim marksističkim stavovima, a posebno se ponosi time da nastavlja borbu istinskih studenata za slobodu i pravdu poput heroja komuniste Žarka Marinovića, čiji lik na transparentu uvek prkosno ističemo na svim našim protestima.

Studentski front

Beograd

17. maj 2013. godine